Анали Правног факултета у Београду
ЗАКУПНИНА У СЕЉАЧКИМ РАДНИМ ЗАДРУГАМА
45
коју СУ поједини чланови уносили у заједницу није уопште узимана у обзир при расподели прихода. Ово je била разумљива реакција сиромашких сељака и беземљаша према свима онима који би евентуално желели да и сад, после народне револуције, добијају више него остали чланови заједнице само на основу тога што имају више земл»е. Сиромашни сељаци су дуго били експлоатисани од оних који су поседовали веће површине земље и зато су сад оснивајући прве заједнице за обраду земље, a касније и радне задруге, сматрали да код расподеле прихода не треба давати ништа на унету земљу. Могло би се рећи да су ови моменти имали и доцније, као што ћемо видети, знатног утицаја у гледању на проблем расподеле прихода у радним задругама. Да би се правилно усмерио и каналисао покрет за оснивањем све већег броја организадија за заједничку обраду земље, који ce од 1945 године јављао у свима нашим крајевима, бивша Комисија за аграрну реформу при Влади ФНРЈ издала je 19 фебруара 1946 Општа упутства за осниванье и пословање сељачких радних задруга, а бивше Министарство пољопривреде и шумарства ФНРЈ израдило je и објавило 25 фебруара исте године Угледна правила за сељачке радне задруге. Како су Општа упутства и Угледна правила решавала питање расподеле прихода у радним задругама и какву су улогу у овом погледу давала земљи који су чланови уносили у задруге? И Упутства и Угледна правила начелно сматрају радне задруге организацијама пољопривредних радника и сиромашних и средњих сел>ака. Из чл. 9 Упутстава видимо да богатији сељаци не могу сами оснивати радне задруге, него могу само бити примљени у задруге које су основали сиромашни и средњи сељаци. Ови и слични прописи сужавали су базу на којој су осниване радне задруге, због чега су многе од њих остајале без довољне земље, радне стоке, инвентара итд. И Општа упутства и Угледна правила узимале су при расподели прихода у радним задругама као основни критеријум уложени рад задругара, а као допунски и ни приближно тако важан критеријум узимана je земља коју су задругари уносили у задруге. Као што je познато, и Упутства и Угледна правила од 1946 предвиђала су четири типа радних задруга који су се међу ообом разлиновали по начину уношења земље у задруге и по начину расподеле прихода. У задругама I и II типа задругари су у виду закупнине или накладе за вредност унете земље могли добити известан део од прихода који би остварила задруга, али највише до 30% чистог прихода. У задругама 111 и IV типа могла je бити исплаМивана одређена каната на в,редност унете земл>е, али само ако би то одлучила окупштина задругара, Сав остали приход имао се делити према уложеном раду. Оваквим рюшешем требало je, с једне стране, привући у радне задруге и имућније сељаке, чиме би задруге добиле више земље.