Анали Правног факултета у Београду

47

ЗАКУПНИНА У СЕЉАЧКИМ РАДНИМ ЗАДРУГАМА

, .Треба стварати и развијати не само радне задруге највишег типа, него и ниже типове, jep je лакше сељаку данас прећи из нижег типа у виши тип радне задруге, него од индивидуалног газдинства ка радној задрузи уопште. Ту он добија све могућности да се сопственим искуством увери у корисност овог или ояог облика радне задруге” (1). У марту 1949, после Дрве савезне конференције ссл.ака задрутара, донета су у духу горње Резолупије нова Угледна правила за еел>ачке радне задруге. И овим Правилима била су предвиђена четири типа радних задруга, али има знатних разлика између ових Правила и Угледних правила из 1946. И по Угледним правилима из 1949 у задругама I типа сељаци добијају закупнину на унету земљу, али сад су, поред ограничења која су постојала по Правилима из 1946, уведена и нова. Сад, се, према чл. 21 Угледних правила за I тип, до 10 ха земље, плаћала на један део те земље пуна вредност закупнине, а на други део само 50%. На део имања од 10 ха па павшие није се плаћала никаква закупнина. Слична ограничења била су по новим Правилима заведена и код задруга II типа, где се земља уносила у задругу као удео на који се плаћала камата. Овим изменама у односу на плаћање закупнине и канате у задругама I и II типа очигледно су били погођени задругари са више земље. Даље, док je према чл. 9 старих Правила било предвиђено да и у радним задругама 111 и IV типа скупштина задругара може донети одлуку да се свима задрутарима на унету земљу може исплаћивати одређена камата (иако у пракси до тога није долазило), дотле се према новим Угледним правилима у радним задругама 111 и IV типа приходи деле искльучиво према уложенбм раду. Нова Угледна правила предвиђају join једну новину. Док je по старим Правилима земља коју су задругари уносили у задругу остајала својина задругара, по новим Правилима то je био случај само са задругама I, II и 111 типа. У задругама IV типа, према чл. 18 Правила, задругари су сву своју земљу, изузев окућиице, предавали у задружну својину. Али и у задругама осталих типова, у смисду прописа Угледних правила и у смиелу чл. 63, ст. 2, Основног закона о земљорадничким задругама од 6 јуна 1949, задругари могу и касније да се одрекну својине на унету земљу у корист задруге. Као што видимо, нова Угледна правила од 1949, као и одговарајући прописи Основног закона о земљорадничким задругама, иду у погледу запоставл>ања земље као једног од критеријума при расподели прихода знатно даље него стара Угледна правила. Сада су 111, а нарочито IV тип задруга били замигшьени као „виши”, као прави социјалистички облици задруга и као такви су били третирани и у нашој стручној литератури. Радне задруге I и II типа

(1) Комунист, бр. 2/1949, с. 7.