Анали Правног факултета у Београду
49
ЗАКУПНИНА У СЕЉАЧКИМ РАДНИМ ЗАДРУГАМА
вима, свести сељака итд. С друге стране су, међутим, превише наглашавана гтреимућства задруга виших типова и превише je подвлачена потреба оријентације ка таквим задругама, као крајњем цильу којим треба крунисати све наше напоре у вези са преображајем наше пољопривреде. Све ово je знатним делом, поред осталих узрока, допринело томе да je, како ћемо нештр касније видети, у пракси било потпуно или скоро потпуно запостављено питана важности избора типова радних задруга, као и питање уредног исплаћивања закупнине и камате и тамо где je то, према постојећим прописима, било предвиђено. Треба се детаљније задржати на томе како су у пракси спровођене директиве и прописи у вези са избором типова радних задруга и плаћањем закупнине и камате, који су се налазили у Резолуцији II Пленума ЦК КПЈ, у угледним правилима од 1949 и у Основном закону о земљорадничким задругама. Ово питање не треба одвајати од питаша како су уопште на терену спровођене директиве и прописи у вези са колективизацијом села код нас. Говорећи укратко и уопштено о овом питању може се одмах истаћи да je генерална линија нашег државног и партиског руководства у погледу развитка задругарства у пракси искривљавана у више праваца. И поред тога што je у реферату Кардеља на II Пленуму и у самој Резолуцији са истог Пленума, као и у другим материјалима издатим доцније, истицано да треба оснивати и развијати и задруге општег типа и радне задруге, према постојећим конкретним условима и околностима, а не давати приоритет ни једнима ни другими, ипак je у току 1949 и касније све више долазило до запоставл>аша земљорадничких задруга општег типа. Централна пажња била je посвећивана стваракьу и развијању сељачких радних задруга. Све више je истицано да задруге општег типа треба стварати и развијати управо зато да би се што пре дошло до радних задруга. Подвлачено je да су оквири задруга општег типа преуски за социјалистички преображај села, да те задруге имају огроман васпитни значај и да je њихов задатак да радном сељаштву олакшају прелазак у радне задруге, да су зато оне прелазна, привремена форма ка радним задругама, без којих нема социјалистичког преображаја пољопривреде (5). Други облик искривљаваша наше државне и партиске линијеу питању задругарства био je кршење принципа добровољности при оснивању сељачких радних задруга. У постојећим прописима и одлукама Партије, затим у говорима, чланцима и студијама наших најистакнутијих руководилаца и економиста већ од оснивагьа првих сељачких радних задруга па надаље стално je истицан овај принцип. Више пута су цитирана добро позната места из Енгелса и Ле-
(5) Мијалко Тодоровић, О развитку и задацима земљорадничког задругарства, Борба од 2. 111. 1949; Мијалко Тодоровић, О прелазним облицима! земљорадничких задруга, Загреб 1949, с. 9.