Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

и при настајању и развитку неких племена у Црној Гори, која су стварана у периоду турске владавине. Разни су начини на које се то стапагье обавља. Кад жена остане удовица, па се са децом врати у род, код оца и браће, и деца ту порасту, и стално се настане, онда их обично назову презименом ујчевине, деца узму славу, кумове и друге обичаје мајчине родбине, изравнају се у сваком погледу са братством, селом и племенем и потпуно укључе у нову заједницу. Претка данаппьих Миљевића, у Подвраћу у Бјелопавлићима, Мила, довела je мајка, која je била удата у Загорак у Пјешивце, кад се као удовица вратила код родитеља. И Миле и његови потомци стално су се настанили у Подвраће, сродили се с Вујадиновмћима, од којих je била Милова мајка. Они су се потпуно стопили с браством и племеном у коме живе и с гьима се изједначили у правима и дужностима. Пре рата било их je у Подвраћу око 15 кућа (1). Има примера где до срођавања не дође потпуно, већ братство траје дотле док једна или обе стране ocehajy потребу за њим. Такво братство налазимо између Тмуша и Милекића у Сопатници, код Пријепоља. Један Тмуша je пре двеста година убио неког Милекића, па после узео ньегову удовицу с два сина Милекића. Деца су одрасла међу ТмушаМа, настанила се међу њима и била прозвана Тмушама, као што се звао и њихов очух. Примили су славу Тмуша, окумили њихове кумове. Од два сирочета, током времена, намножило се јаче братство. Знајући за своје порекло, Милекићи се издвоје од Тмуша, кад су ојачали, врате старо презиме и славу својих предана (2). У Бјелопавлиће се например још од XV века почитьу усељавати разна мања и већа братства из других црногорских племена. То усел>авање траје све до половине XIX века. Сва су та усе.пьеничка братства током времена сродила с племенским језгром, које по предашу чине потомци бијелот Павла, примила славу, обичаје, племенско име, изједначила се у правима с племеницима. У Бјелопавлиће се уселило 51 братство са око 500 кућа, домова, и чинили су једну петину племена (3). Међу усељеничким братствима било je и бројних као што су напр, Распоповићи у Мартинићима, Ковачевићи у Доловима и ПољацИма, али се та братства никад нису међу собом повезивала у циљу ствараньа неке пособие заједнице која би се супротстављала племенском језгру. Примајући племенска обележја, име, славу, обичаје, ношњу, изједначавајући се у правима коришћења племенских комуна, вода, шума, пашњака, улазећи у војне формације, допиьаци су били усвајани од стране племена и у сваком погледу третирани као кьегови пуноправни чланови. У народу je остала само традиција о томе која су

(1) Петар Шобајић, Племе Бјелопавлићи, Насел>а и порекло становништва, књига XV, Београд, 1923, стр. 194.

(2) Из рукописних бележака Сретена Вукосавл,евића.

(3) П. Шобајић, Племе Бјелопавлићи, Насел.а н порекло становнпштва, књига XV, Београд, 1923, стр. 199.