Анали Правног факултета у Београду
71
ПРИЛОЗИ
бођеним селима, пре устанка од 1875 кад je paja, готово без изузетака, пребегла у Црну Гору, живео знатан број црногорских братстава, чак и јаких са по 150 —200 кућа, као што су били Добројевићи, племе није настало нити je могло настати у условима потпуне економске и политичке зависности paje од аграрних господара. ПоЈвска ce paja почивье окушьати око једнот имена и заједничких интереса тек од 1875 до 1886, док се налазила у склону Црне Горе. Као раније чифчије усташи пољски претендују на повратак у села која су напустили, кад ова буду ослобођена и сматрају се најпречима у праву да им се додели ослобођена земља. Око те политике и око једне војне јединице, формиране од самих усташа, окупљају се Пол>ани и ми ту видимо прве зачетке њиховог племена, али оно настаје тек на ослобођеној територији, кад су се за то настајање створили услови. Ослобођена територија, од Шишког језера на Бјеласици до манастира Добриловина, налазила се у пограничном појасу целом својом дужином од око 40 км. Река Тара je углавном била граница чију су десну обалу држали Турци. То je био веома осетљив сектор границе како због свакодневних пограничних сукоба тако и због планова којима су се Црногорци морали руководити. Ослобођену територију je, ради тога, требало што je могуће гушће населити; раније чифчије, навикнуте да се „лажу” с Турцима што јаче, освежити новим насељеницима непомирљивим турским непријатељима и на тај начин не само обезбедити границу од упада, него ту, на том важном сектору, имати у свако доба мобилну војну јединицу уколико бројнију и борбенију утолико боље. Насељавање ослобођене територије се због особитог знача ja поверава Јевти Николићу, члану великог суда, бившем началкику жупском и никшићком, човеку који je имао врло много искуства у пограничним пословима и одлично познавао племенски живот и организацију племенских и сеоских атара. Николић je извео насељавање пољских села с пуно успеха. Поред бивших чифчија, пољских усташа, Николић je населио велики број породица готово из свих племена Црне Горе и знатан број породица из Санџака. Он je све насельенике имовински изједначио, додељујући на сваку мушку главу шест рала радне земл>е. Вишак земље у сеоским атарима, пашньаке и шуме остављао je као сеоске комуне о којима треба да се старају села као колективни влаоници. Из целокупног земљишног фонда Николић je издвојио високе пашњаке и сву четинарску шуму и оставио као заједничку својину племена. Сеоски и племенски комуни чинили су економску основицу како појединих села тако и свих села заједно. Око н.их се окупљају села и сеоске скупштине, појединачно и сва села заједно, кад je у питању племенски комун. Иноплеменици су се нашли окупљени око заједничких интереса како у селима тако и у племену што je деловало на шихово зближавање. Поред овога, војна организација се поклапала с племенском, па je и она, с обзиром на готово свакодневне борбе на гра-