Анали Правног факултета у Београду

82

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

трано, добро поступио. Ми нећемо улазити у питање да ли je стварно извршен прекршај закона. Ми хоћемо само да истакнемо да je занимљиво да, док није поштовао основне прописе, о допуштености жалбе, Савезни суд je, напротив, врло строго поштовао прописе о неблаговрелености тужбе, па се сложно с решегьем Врховног суда Србије којим je тужба одбачена као неблаговремена. Доследније. и боље, би било да je и у другом случају поступио исто као и у првом. Мислимо да je одбацивање ове тужбе због неблаговремености дошло као последица формалистичког тумачења одговарајућих прописа и невођеша рачуна о „духу“ права. Оно што се зове „дух” једног права није уствари ништа друто до циљ (класни, односно друштвено-политички) који то право остварује. Ако се при тумачењу и примени права не води рачуна о његовом циљу, ако се прописи не тумаче у вези и на основу циља који они остварују, него се узимају као потпуно самосталне и саме себи довољне и по себи разумљиве појаве, онда се ти прописи нужно изопачују и претварају у прост формализам, без ослонца у стварним друштвеним односима. Такви прописи онда и не могу бити тачно хтротумачени и примењени. Јер тумачење и није ништа друго до утврђивање циља који пропис остварује и најбољег начина да се тај циљ оствари помоћу тог прописа. Размотримо разлоге који се наводе у хтрилог решења. Први разлог je да између дана кад почиње тећи рок за прецају тужбе и дана њеног пријема у Врховном суду не сме проћи више од 30 дана, изузев случаја кад je тужба предата пошти препоручено или кад je изјављена у записник код среског суда. Који je циль ових прописа? Да одреде разуман рок. Ти прописи предвиђају могућност да се не мора поднети тужба непосредно Врховном СУДУ, већ се може предати на пошту или изјавити у записник код суда. Изјава у записник очитледно треба да омогући оним грађанима који не умеју да напишу тужбу да то уместо њих учини сам суд. Занимљиво je да судови ова два изузетка тумаче тако строго уско, да сматрају да предаја тужбе среском суду није истоветна с предајом пошти или с изјавом у записник суда. Да je човек предао тужбу пошти, било би у реду, али пошто jy je предао среском суду неблаговремено je. Ово се може правдати тиме што срески суд није пошта, што би предаја тужби нему оптеретила суд да ради послове поште итд. И то je тачно, у извесној мери. Али je тачно да за неуке грађане закон предвиђа могућност изјаве тужбе у записник. Тиме xohe да помогне неуким грађанима. А ако се из околности јасно види да je грађанин поднео тужбу среском суду зато што je неук, па не зна да тај суд није надлежан, зар онда није јасно да се тај случај мора изједначити с изјављивањем тужбе у записник и да се она два изузетка могу и морају у овом случају шире тумачити? Другим речима, ови изузетци се не могу тумачити сами за себе, већ у вези са својим циљем разуман рок.