Анали Правног факултета у Београду
88
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
функцију односно остваривање државних задатака, па да ли ce дужност која се односи на вршење државних функција односно остваривање државних задатака сматра службеном? Koje су то државне функције и државни задаци? У случају одумирања државе, да ли се дужност кода проистиче из функције пренесене на колектив им а сматрати службеном дужношћу? То су питања кода се актуелно постављаду нашој правној теорији као и нашод судској пракси. Отуда се сарадња теориде и праксе у решавању и савлађивању конкретних питана кода поставља наша социда.листичка стварност. појављује као неопходна. На основу критеридума статуса, у смислу чл. 99 Кривичног законика, може се по формалним чиниоцима (постављење, избор, плаћеност, професионалност, прагматичност) као и по природа службе у духу стварних или пренесених државних функцида одредити ко je службено лице. Радни однос разликуде се од службеничког односа по начину заснивања, по природи послова, по правима и заштити тих права, а задедничко им je плаћеност, одређено радио време, социјално осигурање. Службенички однос заснива се решением о постављењу, а радни однос уговором о раду. Службеник врхни већином интелектуалне дужности, радник мануелне. Да ли je једно лице службеник или радник најбоље he се разабрати ако се испитају елементи његовог статуса. То je фактичко питане, при чидем решавању не сме бити произвољности. По чл. 99, ст. 1, тач. г, Кривичног законика својство службеног лица одређује се непосредно применом критеријума службене дужности. „Ово je“, каже др. Таховић (op. cit.) „најшира формулација о службеном лицу. Ту спадају она лица која немаду никакав одређени службени статус, али врше одређене службене радње, стално или привремено, уз награду или без награде, на основу избора или по ком другом основу, итд.“ Заиста, у ту широку формулацију обухваћена су лица без службеничког статуса која врше одређене службене радње. Али, да се та формулација не би исувише широко тумачила, тј. да се не би узело да je сваки ко врши неку службену дужност службено лице, у закону je поставлено дедно ограничена о коме се мора водити рачуна, а то je да односно лице, да би се могло сматрати службеним, мора службену радњу вршити на основу овлашћења датог законом или прописом донесеним на основу закона. Значи, то лице мора имати овлашћење, засновало на правном пропису, да врши одређену радњу која мора бити службена, тј. спадати у крут оних радњи које проистичу из вршења стваршlх или пренесених државних функција односно остваривања државних задатака, а оне су уствари по сводод природи административне, претежно интелектуалне или управљачке.
Душан П. Радоман