Анали Правног факултета у Београду

246

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

између текућих трансакција, које треба да ce обавлају без рестрикција, и кретања капитала које треба да остане под контролом. Међутим на основу дугогодиштьег искуства може се дсказати да уколико се извоз капитала спречава на један, утолико се он може на други начин манифестовати. Писац закључује да либералне државе ако xohe да буду либералне треба да напусте илузију контроле креташа капитала. Оно што се назива „ограничена конвертибилност“ састоји се у одржавању девизне контроле као система и као принципа, а изузеци који се појавлују могу само користити извесним повлашћеним групама. Чести су случајеви да je реч конвертибилност погрешно била употреблена и услед те несигурне терминологије многе су грубе грешке учињене. Конвертибилан новац треба да обезбеди, вели писац, своме притежаоцу слободну куповину добара и услуга свуда у свету. Али овим није потпуно дефинисана конвертибилност. Потребно je разликовати могућност трансфера од конвертибилности новца. Кад je могућ трансфер националног новца, међународна плаћања су слободна и мултилатерална трговина се може развито. Међутим опасност од нестабилности новца остаје и даље, што je исто толико непожељно колико и девизна контрола. Одржавање спољне финансиске равнотеже je неопходно. Монетарна равнотежа може се постоћи спречавањем инфлације, избегавањем дефиниције и, што je битно, применом поправних мера чим престане равнотежа у спољним обрачунима. Затим аутор износи супротну тезу коју су заступали после I светског рата многи економисти, поглавито Кејнз и професор Харвардског Универзитета Ханзен који je рекао да међународни биланс плаћаша не треба нише да одређује унутрашњу монетарну политику нације. Ова се „револуција монетарне мисли“, као што je Ханзен назвао, постепеяо напушта и улето 1952 Комитет експерата EOES у свом извештају поново оживљује значај унутрашње самодисциплине једне земле и међународне стабилности новца. Овај извештај обележава један важан датум у савременој историји монетарних доктрина. Прелазећи на конвертибилан новац, писац вели; поред тога што трансфер новца треба да буде омогућен без икаквих препрека потребно je да централна банка која je емитовала новац буде спремна да конвертује сваки износ тог новца у једну „драгоценост”, која he садржата одговарајућу унутрашњу вредност. Према томе потребно je новцу осигурати покриће. Изложено je затим мишљење Ж, Руефа по томе питању, које je већ било приказано у Апалпма. и истакнут je значај усвајања новчане јединице која бп допустила конвертибилност националног новца на тој основи. Међународна привреда томе би добила новац, пошто би национални новац био конвертибилан по истој јединици. Писац се опредељује за злато као јединицу. После тога набројани су елементи који треба да осигурају конвертибилност новца. Аутор верује да би западне земле могле савладати услове конвертибилности новца и у догледно време приступити њеном остваретьу, Он je свој рад заклучио овим речима: „ако желимо да остваримо једног дана стабилну, напредну и слободну међународну привреду потребно je остварити интегралну монетарну конвертибилност на бази једне сигурне и просте међународне ликвидности“. Ј. Lesourne: Le comportement des entreprises et certains aspects de l’imprévisibilité. Писац je прво укратко објаснио класичну теорију о савршеном предвиђању која претпоставла да je психолошки чинилац непроменљив, Хипотеза савршеног предвиђаша као и хипотеза савршене конкуренције су основни постулати првобитне економске теорије. Немогућност предвиђања се може схватити тек пошто се добро упознамо са хипотезом о савршеном предвиђању. С друге стране, док су у изучавашима економске ста-