Анали Правног факултета у Београду

212

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

конференције и састанке ради лакше и боље мобилизације широких народних маса за чародно-ослободилачку борбу, с) прикупио и прикушьа податке о неправдама које су учињене за протеклих 20 мјесеци и d) одржава сталну везу са свим среским Н. О. О-има, даје упуте и одговара на сва питања која постављају срески Н. О. О-и. „Привредно-финансијски отсјек: а) прикупља податке о могућностима оживљавања наше привреде у сваком погледу, b) донио je рјешеше привремено по питању чиновника и пензионера, с) донио je рјешење по питању кирија, дугова, пореза и приреза, d) донио je рјешење no питању освјетљеша у градовима, е) донио je рјешење по питашу млинова, f) донио je рјешеше no питању пилане, кречане, циглане итд., g) донио je рјешење по питашу шьачкане стоке и покретних ствари, h) донио je одлуку по питашу земље која je одузета од српског живља и предата на обрађивање другим лицима, као и прихода са те земље, i) донио je одлуку по питашу такса, малтарине итд., j) донио je одлуку по питашу омогућаваша трговине, ствараша задруга односно магацина при појединим пограничним среским Н. О. О-има за размену за произволе којих нема на слободној територији већ се набављају ca неослобођене територије, к) донио je одлуку по питашу расписиваша зајма народног ослобођеша, издавашу облигација и шаговом упису. „Просвјетни отсјек: а) отвараше основних школа, Ь) отвараше аналфабетских течајева, с) отвараше народних универзитета...“ (4) 111 Четврта непријатељска офанзива која je почела 20 јануара 1943, прекинула je, привремено, плодан рад Изврпшог одбора ABHOJ-a. После ове и Пете офанзиве, са даљим размахом Народноослободилачког рата и јачашем народноослободилачких одбора, почеле су већ средином 1943 припреме за Друго заседаше ABHOJ-a. Постало je јасно „да сами догађаји и захтеви коначне победе, која се приближава брзим кораком, намеку подизаше ABHOJ-a на стелен врховног законодавног претставничког тела.. . Зато, као што ABHOJ мора изменити свој характер у правду свог претвараша у највиши, законодавни орган државне власти, тако и Извршни одбор ABHOJ-a мора изменити свој карактер у правду свог претвараша у највиши извршни и наредбодавни орган државне власти наше зеиље, у шену владу...“ (5) У Јајцу 29 новембра 1943, АВНОЈ je формално конституисан као највиши орган државне власти. Међутим, документи о раду ABHOJ-a и шеговог Извршног одбора, објављени у поменутој збирци као и они који нису објављени, a чији су деловп овде изложени, претстављају један доказ више да je ABHOJ још после Првог заседаша, поред тога што je био основан као „општенационално и општепартиско претставништво народно-ослободилачке борбе“, вршио низ задатака који спадају у надлежност врховног органа државне власти.

Војислав Симовић

(4) Крај овог дела документа оштећен je. (5) Цитираио из Билтена бр. 17 Телеграфске агенције Нова Југославија (Документ у Архиви ЦК СК Југославије).