Анали Правног факултета у Београду
372
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
убеђен сам да су напредовање науке и културе као заједничког богатства и заједничко коришћење њихових благодети врло важни за развијање мирољубивих односа међу народима. Због тога ми сматрамо да наше свесрдно залагање како би крилатица Ататурка „Наука je у животу најбољи путоказ“ један од високих принципа које je он оставио у наслеђе свом народу била у најширем смислу заступљена у нашој пракси, није само национална него истовремено међународна дужност. „Још снажније осећам какву животну потребу изражава овакво поступање у једном врло опасном времену кроз које данас пролази свет. Доиста, данашња међународна ситуација претставља ову жалосну слику: с једне стране, принципи који су нашли свој израз у Повељи Уједињених Нација, усмерени на обезбеђење братске сарадње у условима добрих односа и равноправности међу народима, претстављају тему за дела са много томова и за безбројне изjase, док с друге стране, они који хоће да завладају светом, праве се да их не знају или што je још жалосније искориигћавају те принципе као параван за неправедну и недозвольену активност. „Ова ситуација ставља у дужност народима који искрено желе успостваљање праведности и истинског мира да сразмерно своме идеализму поступају на реалистички начин. Да би заштитиле високе идеале садржане у Повељи Уједињених нација и да би обезбедиле њихову примену, ове су државе приморане да индивидуално и заједнички до крајњих граница ојачају своје војне снаге и да не верују речима и обећашима, докле год се они не потврде у пракси. Јер, нажалост, живимо у једном времену у коме сами високи принципи човечанства немају снагу убеђивања, него, напротив, у коме на забрињавајући начин влада опасност да јачи путем силе и оружја однесе победу над оним који je у праву. Због тога су народи који су усвојили, попут Турске, принцип Ататурка „Мир у земљи, мир у свету“ и који доследно презиру претњу, притисак и употребу силе, приморани да наставе да иду путем оружаша, које je средство и символ насилних поступала, све док не буде искрено, без изузетка, и ако Загреба, у облику контроле осигурано разоружение. „Разорил пропагандиста приказују наше опрезно држање према речима које се не заскивају на јасним доказима и наше напоре да осигурамо потребну силу ради предупређеша оружаног напада, као и да ми имамо нападачке намери или као да смо оружје онима који те камере имају. Једини je исправан пут који треба следити, без обзира на ову пропаганду, да не пропуштамо могућности које he нас довести истинском миру, као и да предузимамо иницијативу у том погледу, а с друге стране да настојимо да будемо што јачи и да поступамо што сложније. „Бесумње, да би човек био јунак истинског мира потребив су му као и ономе који би могао да буде јувак у рату храброст, одлучност и пожртвованост.