Анали Правног факултета у Београду

углавном професори универзитета и други стручњаци из Западне Немачке. Осим њих реферате су подпели и професор Рене Давид (Француска), професор Обам (Лозана) и неки други стражи стручньаци. Први састанак Међународног комитета за упоредно право био je посвећен проблему суверенитета држава и односа међународног и националног права. Други je посвећен проблему проучавања „организације и задатака једног института за упоредно право“. Оба састанка су била међународна, бар у том смислу што их je организовала једна међународна научна организација, што су учествовали научни радници из низа земаља и што су референта били стручњаци из неколико земаља. Први састанак je био уствари припремљен од стране дирекције за друштвене науке У HECK А. УНЕСКО je поверио израду студија о питаньу суверенитета и учешћу појединих земаља у међународној организацией појединим претставницима науке уставног и међународног права тих земаља. Изабране земље су биле следеће: Француска, Велика Британија, Индија, Норвешка и Југославија. Француски реферат je поднео професор П. Вајл. Енглески je био рад професора Р. Грина. Реферат о месту и учешћу Индије у међународним односима написао je професор Б. Сем, а исти рад о Норвешкој професор Е. Лехен. Студију о проблему суверенитета и учешћу Југославије у међународној заједници написао je писац ових редова, уз сарадњу В. Јовановића, асистента Правног факултета у Београду (и у неким питањима уз сарадшу М. Ћуковића, стручног сарадника Катедре за државно и међународно право београдског Правног факултета). На основу ових радова УНЕСКО je у споразуму са Међународним комитетом за упоредно право, поверио швајцарском професору Гугнхајму да састави једну врсту резимеа или извештаја који je имао да служи као основица саветовагьа.

Саветовање ce састојало у дискусији појединих поставки из овог извештаја и утврђивању извеоних закључака или препорука. Док je саветовање о институту за утюредно право било знатно шире по утешћу, дотле je ово друто сведено на један ужи комитет стручн>ака. На саветовању су учествовали професори универзитета : Аго (Рим), Берлија (Париз), Т. Гил (Штокхолм), Гутнхајм (Женева), Грин (Лондон), Левенштајн (Принстон, САД), Мангон (Пенсилванија, САД), П. Вишер (Лувен, Белгија) као и писац ових редова. Претседник je био професор О. Ризе, данас претседник већа Врховног суда Организације за утаљ и челик. Перед тога као посматрачи с правом учешћа у дискусији присуствовали су пој едини професори немачких универзитета. Као последица овако комитетског рада дискусија на саветовашу о проблемима суверенитета je била живља, непосреднија па и реалнија него што je то обичај на ширим састанцима. Сви су учесници узимали реч о сваком питању и то често више пута. Осим тога предност овог саветовања састојала се у томе што су реферата били раније састављени, тако да није било потребно да се читају и што je на дневни ред поставлена тачка „доношење закључака и ггрепорука“. Али и овај састанак je имао низ својих слабости и ограничености. Неке од њих су познате и такорећи су опште на међународним - састанцима ове врсте. Ту долазе: различита вредност учесника, недовољна припрема појединих учеоника за озбиљну и научну дискусију, „пробраност“ састава и таме знатна ограниченост „међународног“ карактера састанка. Перед тога, одабрани известилац на овом састанку, професор Гугнхајм je у свои реферату сузио тему и по проблемима и методама. Он je из свих познатих студија изнео само питавьа о „начину на који савремене државе схватају своје обавезе“ и тако je реферат и назвао. Он je камерно издвојио централни проблем, про-

380

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА