Анали Правног факултета у Београду

хваћено међународно право треба да буде допуњено као што je случај кад ce има одредити који су оргаяи или појединци носиоци одређене норме наступају ситуације непотребног продужења законодавног поступка којим ce прихватају међународни споразуми. „Отуд ce препоручује да све државе уједине права успостављан>а међународних обавеза у корист једног државног органа, онабдевајући га надлежношћу да обезбеди примену уговора у унутраипьем праву. Подела коју поједини устави чине на две врсте компетенција у овом правду не може оправдати никакав покушај избегавања међународних обавеза. Уствари, орган који примењује међународну обавезу у унутраппьем праву je везан и преузима међународну обавезу државе у чије име ради и у случају кад није обезбедио предузимаше унутрашњих правних мера коlе су потребив за примену одговарајуће норме међународног права. „5. Према једном од већ установљених принципа међународног права, држава je обавезна да изврши све измене у свом унутрашгьем законодавству да би обезбедила примену прихвгЉене међународне обавезе. Државе би биле обавезне да предузму све нужне мере да би се успоставила потпуна сагласност између националног законодавства и међународних уговора. Ове се мере имају предузети одмах по ступању на онагу међународног уговора у датој држави. „6. Препоручује се да државе установе у оквиру међународних организација извеоне органе администр ативне контроле који ће се старати о остваривању појединих конвенција закључених у оквиру или под покровитељством тих организација. Поступак такве администратинне контроле могао би корисно узети за пример одговарајући мехаяизам који већ постоји у Међуиародној организацией рада. „7. Усклађивање односа између међународног и унутрашњег права захтева бар да државе прихвате претпоставке iuris tantum са-

гласно којој судија треба да тумачи закон у смислу који га доводи у склад са међународним правом. „8. Да би се без икакве сумње осигурао приоритет појединих међународних обавеза над унутраипьим правом, пој едини правни поретци су предвидели право судовима да одбију примену закона који нису у сагласности са међународним споразумима објављеним било пре било после прихватања закона.“ Могло би се с правом поставили питање зашто су прихваћени само ови „закључци и препоруке“ а не и друти који имају далеко већу важност за међународно право и међународне односе. Исто тако je сигурно да су ови „заюьучци и ггрепоруке“ прилично бледи и да су место пре констатадије него препоруке, пре објашњења, него неки нови закључци који знатно унапређују међународне односе. Али њихова вредност произилази из чињенице да они имају за сврху да обезбеде примену међународног права које je слободно прихваћено од појединих држава и да тиме помогну схватања и тежње које настоје да јачају међународну законитост, уз поштовање суверене равноправности и слободе определена свих држава, великих и малих. Taj дух интернационализма који je преовладавао приликом ових препорука и закључака претставља најпозитивнију страну овог састанка и скромних резултата његовог рада.

Др. Ј. Ђорђевић

Рад Катедре и Општег семипара за грађанско право са међународним приватним правом. Рад Катедре и Семинара у протеклој 1953/54 школској години карактерише оријентација Катедре на решавање искључиво шнолско-наставних питања и пребацивање тежишта целокупног теоретског рада у Општи семинар. Катедра се током године бавила низом важних питања. Настављен je и довршен рад на преради и усавршавању програма и планова сту-

382

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА