Анали Правног факултета у Београду

НАСЛЕДНОПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ВАНБРАЧНОГ ДЕТЕТА

271

наследници неспособни за рад ако немају довољно средстава за живот, кад су по законском реду наслеђиваша позвани на наслеђе. Нужни део потомака млађих од 24 године износи четири петине (или три четвртине), а нужни део осталих поменугих наследника три четвртине (или две трећине) од оног дела који би сваком од њих припао по законском реду наслеђивања (Тезе, бр. 9). Основни циљ нашег наследное права, према Тезама, je омогућавање да се „и после смрти неког лица продужи вршење његових обавеза према извесним лицима, на тај начин што ће се његова имовина пренети на та лица и поделити међу њима“ (12). Притом се крвном сродству даје доминантна улога, без обзира на то да ли оно проистиче из брака или ван брака. Једина- неједнакост у овом погледу састоји се у томе што je наслеђивање на основу ванбрачног сродства ограничено на претке и потомке и не обухвата побочне сроднике. Нацрт закона о наслеђивању од 22 јула 1950 чини извесна отступала од основних принципа изнетих у Тезама. Деца рођена ван брака имају. по њему иста наследна права према свои оцу и мајци као и брачна деца. У овом погледу су изједначени и брачни потомци деце рођене ван брака са брачним потомцима деце рођене у браку. Мајка има иста наследна права према деци рођеној ван бранна као и према деци рођеној у браку, док отац има ова права само према ванбрачном детету које je признао за своје. Ванбрачна деца нису законски наследници предана и потомака ни других сродника својих родитеља и обрнуто (чл. 21). Позакоњена ванбрачна деца у свему су изједначена у погледу наслеђивања са брачном децом (чл. 22). Ванбрачна деца су, као потомци умрлога, које je он по закону био дужан да издржава, нужни наследници (чл. 24). Овај нужни део износи једну половину од оног дела који би припао ванбрачном детету по законском реду наслеђивања. Вреди приметити да овај нацрт прави два битна отступања од Теза. Прво отступање je извесно смањење права ванбрачне деце, односно погоршање њиховог наследноправног положаја у односу на Тезе. Док по овима (бр. 7) „ванбрачна деца могу наследити своје родитеље и њихове претке“, по нацрту (чл. 21, ст. 3) она не могу наследити претке својих родитеља. Друго значајно отступање je уствари отклањање старосне границе нужног наследника. Док je по Тезам (бр. 9) потомак требало да има мање од 24 године да би могао бити нужни наследник, по нацрту (чл. 24) овог ограничења нема. Последња редакција Нацрта закона о наслеђивању (текст из друге половине 1953) иде још један корак даље у сужењу права ванбрачне деце у погледу наслеђивања. У погледу одређивања на-

(12) Др. Мих. Константинович Опште напомене уз текст за предпројекат Закона о наслеђивању, „Архив за правне и друштвене науке“, 1947, sр. 3, стр. 334—335.