Анали Правног факултета у Београду

274

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

кона о наслеђивању и дискусији која се водила о тим прописима сагледају се још увек многа колебања између старог схватане које истина још увек влада у свести људи (брачна деца су у повлашћеном положају јер су брачна) и оног новог што се развија непрестано, што у нашем друштву има материјалну подлогу (ванбрачна деца не треба да буду у подређеном положају према брачној, јер се остварује једнакост свих људи пред законом, без обзира на рођење). Свако друштвено уређење има свој владајући морал и правни систем који се заснива на принципима који су нужна последица економско-друштвене основе. Потпуно преношење решења заснованих на томе моралном схватању у један друти друштвени и правни систем, макар он још био и недовршен, не би одговарало ни стварности, ни потребама тог система. Владајуће начело буржоаског друштвеног и правног уређења у однооима деце према родителшма je . фактичка и правка неједнакост с обзиром на „законитост“ односно „незаконитост“ рог ђен>а. Ово je у суштини имало за цил> да се тзв. законитој, дакле брачној деци зајемчи својина и да се ова сачува само за њих. Тако je, дакле, моногами брак од свог постанка па до данас имао, поред осталог, функцију да даје законите наследнике (18). Деца рођена ван брака, дакле „у греху“, ставЈвена су због тога у знатно лошији положа) и требало je много напора прогресивних снага да се њихов положа) у оквиру грађанског друштва поправи (19). Ноже ли се један овакав принцип задржати у једном друштвеном уређењу као што je наше које се у суштини разликује од грађанског друштва. Очигледно je да то није могуће, а то потврђује не само основни закон наше државе Устав ФНРЈ (чл. 18, 26), већ и касније донети закони, пре свега Основни закон о односима родителе и деце чл. 3, па и закони чије je доношење у току као налр. Закон о наслеђивању. Основ социјалистичком схватању проблема односа брачне и ванбрачне деце који изражава наш правни систем, дат je, као што je већ речено, у чл. 26 Устава ФНРЈ, што je прихваћено и од свих републичких устава. Акценат je у овом пропису на потпуном и општем изједначењу свих дужности и обавеза родителе према деци без обзира на то да ли су рођена у браку или ван брака, па се не може говорити да се ово изједначење односи само на породичноправне односе а не и на наследие. Отуда je сасвим умесна констатација Смолеа (20) да ово начело важи за све односе између родителе и деце, било да се заснивају на породичноправном, наследноправном или ком другом основу. То што je у овом истом

(18) В, Ф. Енгелс, Порекло породице, приватне својине и државе, Београд, 1952, стр. 76.

‘ f “/-*l l •‘“““I ~ ■ (19) В веома интересантно излагање о развоју наследног положаза ванбрачног детета у Француској у књизи Ж. Рипера, наведено] у напоыени 17.

(20) V. dr. A. Smole: Dvoje vprašanje iz prava о nezakonskih otrocih, Ljudski pravnik, 1950, br. 2 —3, str. 94.