Анали Правног факултета у Београду

282

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Тешкоћу не ггретставља ни случај, кад je управним актом признат само делимично тужиочев захтев. Ако тужилац тужбом тражи признавање и другог дела захтева који му није прнзнат оспореним управним актом, не постоји никаква сметгьа да се оспорени акт изврши, јер се тужиоцу тиме не наноси никаква штета. Тужиоцу ce извршегьем оспореног управног акта може нанети штета која би се тешко могла поправити нарочито онда кад je тужилац оспореним управним актом обавезан на какво давање, чигьегье и нечињење. Но ни сви такви случајеви не могу ce једнако третирати при решавагьу о одлагању извршења оспореног акта, јер и међу њима има таквих, код којих повраћај у стање пре доношена управног акта не изазива никакве тешкоће. (Ако je например неправилно наплаћена извесна сума новца, она he бита враћена тужиоцу, ако суд поништи управни акт.) 2°. Има међутим случајева, кад странка испуњава услов из наведене одредбе, ,т). кад je несумњиво утврђено да би извршење управног акта нанело тужиоцу штету која би се тешко могла поправити, али се и поред тога не може одложити извршегье оспореног управног акта. Такав случај постоји онда, ако се одлагагьу извршегьа оспореног управног акта противи јавни интерес. Приватни интерес странке свакако да не може имати преимућство над јавним интересом, због чега се и оспорени управни акт у таквим случајевима мора извршити. 3°. Одлагање извршења управног акта се неће моћи извршити ни онда, ако би се одлагањем извршегьа нанела противној странци већа ненакнадива штета, иако су прва два услова испуњена у конкретном случају. Но овај трећи услов односи се само на оне случајеве, кад у управном поступку учествују поред државног органа и тужиоца и трећа страна. Ти случајеви свакако да нису чести. Ти случајеви биће например могући у споровима у којима се појављују трећа заинтересована лица, као и у тЗв. двостраначким стварима. Да би државни орган могао одбити одлагагье извршегьа управног акта због овога разлога, потребно je да постоји извесност о томе да би се одлагањем извршегьа проузроковала противно) страни извесна квалификована штета, найме штета која he бити већег обима и која се не би могла накнадити противно) страни. Према томе закон се не задовољава постојањем ма какве штете, већ захтева могућност наношена одређене гсвалификоване штете. За одлагагье извршегьа оспореног управног акта увек мора бити испугьен друти и трећи услов, найме да се одлагагье не противи јавном иггтересу и да се одлагагьем не наноси противно) страни већа ненакнадива штета. У погледу првог услова Закбн није тако категоричан, јер у чл. 16, ст. 3, даје овлашЬегье надлежном државном органу да може и са других разлога одложити извршегье оспореног акта до коначне судске одлуке, под условом да то јавни иггтерес дозвољава и да се противно) страни не наноси већа ненагшадива штета.