Анали Правног факултета у Београду

КЛАСНА ПРИРОДА ДРЖАВЕ

259

државног капитализма, треба, дакле, ићи даље у одређивање самог појма управљања, односно посредно и својине, која ни je ништа друго до згуснут облик устаљеног управљања. Управљање привредом садржи у себи власт присвајаша економских добара којима се управља само онда кад се у тој привреди производи вишак рада, односно врадности. Ако нема овог витка, онда управљање не садржи ту власт, потто се потребним радом не може располагати по „својој“ вољи, тј. он се не може присвојити на друти начин до онако како je одређено економским законима просте репродукције. Додуше, то не значи буквалну и апсолутну немогућност потребан рад се може присвојити, тј. њим се може располагати супротно његовој намени одређеној економским законима гвоздене нужности, али ће то имати за брзу последицу његово ишчезавање, тј. уништеше производње, и самим тим и укидање те власти над потребним радом. Права садржина управљања или екояомске власти јесте, дакле, располагагье витком рада, одређивање његове судбине, одређивање коме he он припасти. Од овога се мора поћи при одређивашу појма државног капитализма, а то горе изнето гледиште не чини. Видећемо да се тако може десяти да и социјализам буде проглашен за капитализам. Ово гледиште греши join и у томе што одређујући, за разлику од капитализма, социјализам као систем у коме привредом управља друштво, оно недовољно разликује социјализам од комунизма. Наиме, пошто у социјализму нужно постоји држава, и пошто она нужно има и економску власт, то 6и значило да социјализма има само кад нема државе, а то je могуће тек у комунизму. На тај начин се уствари побија могућност постојања социјализма и тиме се с в аки социјализам проглашава за државни капитализам. Кад се, пак, пође од располагања витком рада, односно од ньеговог присвајања, онда се може одржати јасна разлика између социализма и комунизма, као што ћемо изнети. Најзад, ово гледиште не разликује довољно ни државни капитализам од приватнокапиталистичког капитализма. Наиме, као што je познато, и у класичном капитализму су постојала оба облика државне привредне власти која се наводе као најбитније црте државног капитализма. Међутим, ником не пада напамет да због тога и овај систем прогласи државним капитализмом. Зашто? На то се може, додуше, одговорити да je очигледна квантитативна разлика између ова два система: док у државном капитализму државна привредна власт преовлађује над приватнокапиталистичком, дотле je то у приватнокапиталистичком систему обрнуто. Међутим, овај одговор није тачан, јер не иде до корена ствари. Уствари, питанье je има ли квалитативне разлике између два система, односно да ли je овде квантитативна разлика прешла у квалитативну или не. Другим речима, на основу самог квантитета појаве државне својине и државне интервенције у привреди не може се одредити да ли по-