Анали Правног факултета у Београду

262

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

je могућ и тзв. „административни“ или „државыи“ социјализам, тј. случај где вишком рада не располажу произвођачи, али где они ипак тај вишак стварно добијају, на основу одлуке државе. Нема сумње да свают ко располаже вишком има склоности да га присвоји за себе и да je тешко наћи већи број људи који би на дужи рок одолели искушењу да вишак присвоје себи. Зато je у пракси социализма стварно могућ само ако власт располагања припада произвођачима, али у изванредним и кратким историским периодима, кад се свест и идеализам људи високо уздигну, а такви су периода револуција, могућ je и државни социјализам. Према томе, да би се утврдило да ли je један систем у коме нема приватне својине, у коме je државна својина, капиталистички (државнокапиталистички) или социјалистички, треба испитати има ли експлоатације или не, а не задовољити се чисто спољним ознакама коме припада право располагаььа вишком рада. Потребив су, дакле, праве економске анализе, а не само чисто формалноправно обележје. Државни капитализам се од социјализма разликује по томе што у њему постоји експлоатадијд. Али, ко врши ту експлоатацију и како се државни капитализам разликује од приватнокапиталистичког капитализм^? У приватнокапиталистичком капитализму експлоатацију врше приватни сопственици, односно буржоазија као класа. У државном капитализму то чини држава. Али, држава није ништа реално само по себи, она није биће које може као такво да врши експлоатацију, тј. да присваја, односно троши производе. То могу само живи људи. Ти живи људи су бирократи, државни службеници. Да би постојао систем државног капитализма, није, дакле, довољно да постоји државна својина и државна интервенција у привреди, већ да постоји експлоатадаја од стране бирократи je. То значи да државна својина и мешање у привреду могу бити и облик преко кога експлоатацију врши буржоазија, и тада би постојао приватнокапитилистички или буржоаски капитализам, као што могу бити и облик преко кога се укида експлоатација, и тада би постојао државни социјализам, као што, најзад, могу бити и облик у коме експлоатадију врши бирократија, и тада je то државни капитализам. Тиме се државни капитализам јасно разликује како од класичног капитализма тако и од социјализма. Тиме се и објашњава зашто се, и с правом, не сматра да постоји државни капитализам и у државама у којима постоји државна својина и мешање државе „у мањој мери“. Овде треба јасно подвући да то није зато што je та мера „мала“, jep се питање управо и поставља за један одређени однос, напр. за једно одређено предузеће које je y државној својини да ли je државнокагшталистичко или не. Оно je државнокапиталистичко само ако се преко гьега врши експлоатација произвођача у корист бирократије, иначе не.