Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

347

поставља себи задатак да дё потпуно систематску обраду не само теоретских и примењених економско-финансиских наука, већ исто тако да систематски обради историски преглед учења у свим друштвеним наукама, оппгту и посебне социологије, социјалну психологију, антропологију, демографију, уставно, административно, међународно, радно, привредно, саобраћајно и трговинско право. Тако широко поставлен програм могао се остварити у утврђеном обиму новог лексикона само спровођењем економије простора. Зато у њему нема чланака који својом величин ом достижу обиМ монографије, као што je то био случај у ранијем речнику, који je по томе више био енциклопедиски приручник него енциклопедиски речник. Али зато опет, с друге стране, извесни чланци у новом речнику не могу да у пуној мери задовоље читаоца који жели подробније излагање о предмету који га занима. Као врло корисну новину треба забележити чланке посвећене појединим државама. Они садрже демографско-географске податке, уставно уређење у ширем смислу (укључујући право уопште и уређење судова, главке моменте уставне историје и политичко-социолошку анализу), и подробно обрађен део о привреди (са статистик ама). Већи део досад објављених тзв. биографских чланака поред биографских и библиографских података о аутору, даје преглед развојних фаза његове мисли, истичући како утицаје којима je он био изложен тако и потстицаје који су потекли од њега, одређујући, на тај начин, место које он заузима у развоју научне мисли. Може се само зажалити што тих чланака нема више и што je понеки од њих, као например о Хобзу, кратак и непотпун. Уредници и сарадници су се трудили да уз сваки чланак буде наведена оеновна литература, чије набрајање понекад захвата и по неколико стубаца. Ипак, местимично се запажају празнине, поред осталих, и у погледу наше, југословенске књижевности. С обзиром на позитивне квалитете досад објављених свезака, можемо очекивати да ћемо у овом новом енциклопедиском речнику добити неопходно потребан приручник друштвених наука који he одговарати савременом развоју тих дисциплина.

Милорад В. Симић

Karl Mannheim: ESSAYS ON THE SOCIOLOGY OF KNOWLEDGE. Edited by Paul Kecskemeii. London, Routledge and Kegan Paul, 1952, 327 pp. Књига преминулог професора Карла Манхајма садржи шест сгудија које je он написао и објавио (изузев једне) у немачким периодичним публикацијама у току своје академске каријере у Немачкој. Долазак национал-социјалиста на власт приморао га je да затражи уточиште у Енглеској, где je најпре (од 1933) био професор социологије на Лондонској школи политичких и економских наука, а затим je (1945) добио катедру педагогије на Лондонском универзитету. Тамошња Манхајмова делатност као педагога и писца допринела je врло много појачању интересовања англосаксонских научника за проблеме социологије знања која je до краја његовог живота (1947) остала у средишту његовог научног рада. Поред свог главног дела Ideologie und Utopie (1929), Манхајм je оставио за собой низ студија од којих je П. Кечкемети одабрао