Анали Правног факултета у Београду

ПРЕГЛЕД ЧАСОПИСА

117

вонасталим ситуацијама на светским тржиштима, као и прилагођавање непрекидном техничном прогресу. Посматрајући британску историју, аутор сматра да je традиционална структура, засновала на високој специјализацији у прерађивачкој индустрији с једне стране а на увозу сировина и хране с друге стране, доживала свој пуни развој почетном XX века (до 1913). Кроз цео тај период који je трајао око 80 година, маказе цена између индустриске робе и сировина и хране обезбеђивале су знатне зараде британској привреди. У периоду између два рата међутим јавиле су се већ снаге које су захтевале да се структура британске привреде мења. Ту у првом реду треба истаћи све већу конкуренцију од стране неких индустриских земаља. Отуда je дошло до преоријентисања са текстилних на металне индустрије. Међутим, још увек велики распон између цена хране и цена индустриске робе није форсирао польопривреду у Енглеској. Али рат и послератно снижење маказа цена истакли су застарелост извесних облика британске привреде. Стога аутор сматра да je привредни конзервативизам пре штетан него користан и да треба поставити юттагье измене структуре средстава, квалификације радне снаге, као и географске и индустриске расподеле радног становнишгва. H. G. Johnson: Increasing Productivity, Income Price Trends and the Trade Balance. Још један допринос расветљавању проблема, о хроничним тешкоћама и сталним неуравнотеженостима платних биланса неамеричког света, познатим под именом „оскудице долара“. Расправа je концентрисана око теорије неких економиста који су оскудицу долара објашњавали већом продуктивношћу америчке привреде. Ова у последње време, популарна теорија Има две варијанте. По првој, писци сматрају да повећана продуктивност обара цене америчкој роби тако да остали свет мора да спроводи или девалвадију или дефлацију. Према томе, овде je проблем постављен са монетарне тачке гледишта. По другој варијанти, амерички технички прогрес (= повећана продуктивност) нарочито фаворизира производгьу оне робе коју САД увозе, тако да овај прогрес претставља реални губитак за остали свет. Писац оставља ову другу варијанту по страни и бави се једино првом, монетарном. Циљ му je да теоретски докаже да продуктивност, ако се узме изоловано од осталих привредних елемената, не делује једноставно на смањење увоза, него и обратно, у правцу повећаша увоза, С. A. Blyth: The American 1948 —1949 Recession. Користећи велики статистички материал, писац жели да табелама докаже да je најважнији узрок познатом попуштању коњунктуре у САД 1948/49 лежао у знатном смањењу инвестиција у непокретна добра (почетном 1948). Истичући ову интерпретацију, писал у основи потврђује Кејнзову идеју да најважније антициклично средство лежи у повећању инвестиционе делатности. Овим се писац супротставља неким другим објашњешима наведеног америчког опадања коњзшктуре, која су као узроке истипала: смањење укупне потрошње, политику монетарне рестрикције и нагло смањење извоза робе. Ј. R. N. Stone: Linear Expenditure System and Demand Analysis: An Application to the Pattern of British Dema,nd. Кпоистећи ~т атиптички материјал о структури личне потрошње у Великој Британији у периоду између два рата, аутор je врло суптилним стятистичким, квантиТативним анализама и операцијама покушао да пронађе законе тенденција кретања појелиних трупа артггкала које улазе у индивипуалну потрошњу 1 . Пошто je законе квантитативно изразио, било му je могуће изврхпити прорачуне и за претходни период, односно за 1900. Шема коју je добио на тај начин врло мало се разлиновала од стварног сташа ствари у 1900. Окуражен так-