Анали Правног факултета у Београду

О КОДИФИКАЦИИ!

19

и других основних права човека и грађанина, имовинсютх и личних; и друго, сви они правки односи и прописи који се уопште тину човека дојединца и његових личннх животних односа у друштву (ту би, например, спадале посебно све норме које се тичу дравне и пословно способности физичких лица, затим питања држављанства, домицила и стана и сл.)- Осим тога, од'досадаппьих делова грађанског права грађанским закоником могле би да буду обухваћене још и извесне установе из области стварног права, као што су например личне службености, затим ауторско и проналазачко право и сл. У грађанском законику могло би такође да буде садржано и наследно право. Међутим, облигационо право и остали делови стварног права, а посебно право залоге које je и функционално у највећој мери везано са облигационим правом, могли би да буду обухваћени имовинским закоником, попгго су ти делови грађанског права изразито имовинског карактера. Напослетку, грађански законик требало би, да садржи и све друге правне норме које се тичу физичких лица а по својој природа и функцији не припадају некој другој правној грани. Тако би наше грађанско право и даље остало у извесном смислу опште право. 4. Кодификација привредног права. Посебан проблем претставл>а кодификација нашег дривредног права. Реч je управо о прописима који су, согласно основним идејама и начелима Закона о унрављању предузећима, донети крајем 1953 и у току 1954. Привредно право je као што je познато по своме предмету и својој садржини несумњиво имовинско право. И привредноправни односи и прописи су, дакле, по суштини и функцији својој имовинског карактера, али се од других имовинских односа и прописа разликују и одликују извесним посебним елементима како еубјективне, тако и објективне природе. Познато je пак. такође да je и само ,питанье о појму и садржини привредног права, ньеговоме месту у нашем новом нравном систему, па и самоме његовом постојању уопште и као једне посебне гране нашега права и дравног система једно од најспорнијих (в. о томе: др. Јован Ђорђевић: Прилог питаньу система социјалистичког права ФНРЈ, Архив за правне и друштвене науке, бр. 1/1950, и посебан отисак, стр. 23). А то све више или манье може бити од знача ja и утица ja и на само решеше проблема кодификације нашег привредног права. Међутим, наша досадаппьа законодавна и животна пракса у овој области отишла je далеко испред наше правне теорије, те су тако и мнота дитања, ко ja се у теорији иначе сматрају join спорним, у законодавству и пракси већ добила своја углавном задовољавајућа решења (таква су, например, питања о правном положају наших радних колектива односно привредних организација, о правној природи права управљања и сл.). Овде се управо поставља питање да ли je наше ново привредно право, онакво какво je стварно изражено у новим привредним прописима, већ подобно или „зрело“ за кодификацију, тј. да ли су код нас нови друштвено-економски односи у толикој мери пречишћени и