Анали Правног факултета у Београду

О КОДИФИКАЦИЈИ

области привреде, могао извести и закључак о велико] нестабилности тих норми, на коју чиненицу, као што je познало, указују они наши правници који сматрају да за спровођење успешне кодификације тих односа и прописа join не постоје потребни основи и стварни услови, с обзиром и на познате аргументе и поставке о нашим друштвено-економским односима као односима једнога прелазног периода (в. цитиране тезе др. Гершковића, стр. 8 под 11, 2). Али треба имати у виду и то да један од узрока и разлога тих досада стварно честих и на изглед готово и непотребних измена у области нашега привредног законодавства несумњиво лежи и у чињеници што ти прописи свакако нису увек у довољној мери одговарали стварноме развитку' производних снага и производнйх односа чијем су кормирању били намењени; другим речима, што нису увек били довољно веран и тачан и „у себи усклађен“ израз тих односа, нити су их увек довољно и верно преводили на језик права и правних норми. Међутим, лепо je речено.да се друштвени живот не може ' повијати (~se plier”) према праву и правној теорији већ да се, напротив, право и правна теорија морају прилагођавати („акомодирати“) животним зихтевима и потребама. Да би закон могао да буде трајан, он увек „треба да произлази из реалних економских односа, који се у њему очвршћавају у прецизне ,правне форме“. .и да „у једној модерној држави право (а то значи и законодавство А. Л.) не само што мора одговарати општем економском стану, не само што мора бити негов израз, него оно мора бити и у себи усклађен израз (подвучено у тексту) који својим унутрашыш противречностима није противан сам себи“... (в. К. Маркс Ф. Енгелс, Изабрана дела, том 11, стр. 481, издагье „Културе”, Београд 1950). Што се пак тиче садржине нашега будућег привредног кодекса, сматрамо да би тај кодекс требало да обухвати и нормира све оне друштвено-привредне и правке односе у којима je изражено наше ново привредно драво, односно право самоуправл>ања произвођача у привреди као једна од основних и битних установа друштвеног и привредног поретка наше земље (чл. 4 Уставное закона). Тако да би то стварно био „један зборник прописа о удруженима производима“, прописа израђених и донетих на бази основних идеја и начела Закона о управљању предузећима, који закон треба да буде заменен новим привредним кодексом (у томе смислу дотиче се унеколико овога питана и др. Драго Љубибратић: О питану ,права управљана, Архив, 6р. 1-2/53, стр. 155 и след.). У томе кодексу треба конкретно да буду обухваћене и правно систематизоване нове уредбе о дредузећима и раднама, са Уредбом о управљању основним средствима привредних организација као основицом; затим Уредба о земљорадничким задругама, као и прописи о другим сличним задружним организацијама уколико и оне управљају општенародном имовином, мада би се иначе могло препоручили и доношене једнога посебног закона о задрутарству. Осим тога, у привредном кодексу треба да буде обухваћена и поближе нормирана и матери ja о