Анали Правног факултета у Београду
О КОДИФИКАЦИЈИ
23
прво, установа приватне својине и дриватне предузимљивости у привреди, нарочито уколико се тиче приватне својине на земљи; друго, установа права наслеђа, а посебно наслеђивање приватне својине. Ове су установе Уставом такође изрично зајемчене (в. чл. 18 и 19). Несумњиво да су тим прописима истовремено обележени и дати правци изградње нашега законодавног и правног система уопште. С обзиром пак на поменуте основне и најважније установе и правде друштвено-економске као и политичке изградње наше земље, сматрамо да 6н било најправилније и најцелисходније ако би наш законодавни систем садржао и следеће законике; (1) Општп umobuhcku законик који би обухватио целокупно облигационо право, укључујући ту и све важније облике уговора грађанскоправних и привредноправних. ' — Уопште, у раду на кодификации имовинског права требало би, мислимо, поћи од идеје јединства нашега целокушюг облигационог права. Изузетно, о меници и чеку и другим хартијама од вредности могао би се донети и посебан јединствен закон. Овај законик садржао би, затим, основне и опште одредбе и установе из области стварног права, найме одредбе о својини и облицима својине, о праву државине, службености и залоге, као и основне одредбе о праву управљања и праву коришћења као имовинским правима, и сл. (2) Законик о друштвеној својини који би обухватио орште норме о друштвеној својини, њеноме коришћењу и њеној заштити; о правима на ошптенародној имовини, уз потребну категоризацију ствари из те имовине; о извршењу на општенародној имовини, о основу и начину њенога с'гицагьа и отуђења итд. (3) Законик о родничком самоуправљању односно самоуправљању произвођача у пргшреди. Овај законик садржао би све основне и начелне одредбе из чл. 6 Уставное закона, са њиховом детаљнијом разрадом. Ту би найме било поближе нормирано право радних колектива да управљају привредом, са одредбама о начину вршења и стицања тога права; затим, право привредних организација да самостално утврђују своје привредне планове и располажу својим дохотком итд. Овај законик би уствари садржао све основне и одште одредбе о управљању привредним организацијама и привредом. Овде пак, мислимо, треба приметити и следеће: упоређујући текстове чл. 4, ст. 1, и чл. 6 Уставног закона, можемо доћи до несумњивог заюьучка да право управљања не произилази из друштвене својине већ да оно, напротив, произилази из права самоуправљања произвођача у привреди као један од првих саставних елемената тога права. Уколико се пак тиче кодификације проциса о привредним организацијама уодппте, тр>еба имати у виду да према Уставном закону (чл. 15, ст. 1, под 5,6) у искључиву надлежност Савезне народне скутпытине спада само основно законодавство о привредним организацијама. А то значи да би једним савезним закоником могле уствари да буду обухваћене само основне одредбе о тим организации ама, мада се и само право самоуправљања произвођача у при-