Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИ JA

57

и форма државе и права, тј. технички елементи у њима, морају разликовати сходно овим типовима, односно у оквиру једног истог типа имати иста основна својства. Тако би се добиле оне „опште особине правних појава“, за које проф. Мандић захтева да буду основ класификације, и видело би се да и те особине, или бар неке од њих, зависе од „економских система“. Узмимо, например, појаву „правног субјекта”, или „ствари“, или „уговора” итд., итд. Све су ове појаве сасвим друкчије зависно од тога о коме je екояомском систему реч, тј. у којој друштвено-економској формацији се та појава манифесту je. У сваком случају дитање ко je овим покреће проф. Мандић веома je значајно и заслужује расправу. У вези с одређиваљем друштвених односа које регулише право, ми бисмо ставили једну напомену. Проф. Мандић каже да држава регулише оне друштвене односе који су од важности за остварен>е циљева државе. Међутим, као што смо то изложили у Теорщи права, овакво одређивање није потпуно прецизно. Јер, има односа који су важни за остварење циљева државе али које држава не регулише правом, просто зато што нису подобии за такво регулисање. У вези с тим je и питаше могућности раздвајања права и политике, односно правних и политичких аката, тј. питање да ли држава може да регулише извесне друштвене односе чисто долитичким актима, неправним, јер су правни за то неподесни. Ми смо склони потврдном одговору. Кратко речено, држава регулише, односно треба да регулише (јер држава може и погрешити при одређивању односа које треба да регулише) правом само оне друштвене односе без чијег регулисања правом она не би могла извршити своју функцију. Најзад, у вези с тврдњом проф. Мандића како je код нас занемарено проучавање друштвене функције права, као пример чега наводи и II део Материјала за изучавање теорије државе и права, нек je потписаном допуштено да скрене пажњу да je у тој истој књизи на стр. 42 изрично речено да треба дроучити функцију права у класном друштву и да се у даљем излагању о тој функцији дошло до у основи истих констатација до којих и у овом чланку проф. Мандића, иако, природно-, изражених на нешто друкчији начин. 2. У љубљанском Правнику (бр. 4 —6 за 1954) проф. др. М. Шнудерл je објавио чланак „Федерализам социалистичне демокрације“, који, као и сви чланци проф. Шнудерла, потстичу на размишљање и дискусију. Нека нам je допуштено овде рећи да je карактеристика проф. Шнудерла оригиналност и смелост, односно новина мишљења. Сваком питању које расправляв проф. Шнудерл прилази пре свега с гледишта шта се ново о том питашу може рећи с обзиром на социјалистичку политичку и правку стварност. Он се брижљиво труди да избегне потпадање род утицај старих, буржоаских гледишта и да нашу правку науку ослободи олаког понав.љања таквих гледишта, што, мора се признати, није регко. Међу-