Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

58

там, у свом новаторству и смелости проф. Шнудерл, чини нам се, често заступа и мишљења која се не би могла усвојити, или бар која захтевају извесна ублажавања. То je, мислимо, случај и с овим чланком. Он овде заступа гледиште с којим се и ми слажемо да федерацију чине чланице које су сличне државама али ниеу државе јер немају суверености. Мислимо да je велика заслуга проф. Шнудерла што je код нас усвојено гледиште да државе-чланице федерације нису суверене. Исто тако се слажемо с мишљењем да су федерације међусобно веома различите јер су настале у различитим условима, и да социјалистичку федерацију у Југославији треба посматрати као посебан тип федерације. Такође се треба сложити с истицањем одлучујуће важности друштвеких односа за федерацију и с мишљу да промена ових основних друштвених односа доводи до промене суштине и смисла односне федерације. Овде дроф. Шнудерл правилно истине оно што су често „чисти“ правници склони да забораве, гледајући искључиво у правке норме и зато сматрајући, природно, да, док се те норме не промене, није се променила ни федерација. Задржаћемо се, међутим, овде на питању социјалистичке федерације. Проф. Шнудерл лепом анализом показује битне промене које су у нашој федерацији наступиле с Уставним законом од 1953. Нећемо се овде упуштати у расправу питања да ли су пре тог Уставног закона наше републике биле суверене, као што тврди проф. Шнудерл, или не. Размоурићемо само заюьучак проф. Шнудерла по коме се социјалистичка федерација у првој фази развитка (државни капитализам) ствара ради решења националног питања, а у другој фази, кад je национално питање већ решено, она остаје федерација ради „развијања јединства радног народа у комуни и активизирања демократских облика народне суверености“. У постојању федерације у друтој фази национално питаше не игра никакву улогу. Притом се проф. Шнудерл позива на мисао друга Кардельа да би Југославија била федерација и кад не би била многонационална. Исто тако проф. Шнудерл замера што je у Teopuju државе потписаног истакнуто да je социјалистичка федерација створена ради решења националног питања. То je, каже он, тачно само за гьену прву фазу. Ми се слажемо с проф. Шнудерлом у суштини. И ми сматрамо да се социјалистичка федерација, као и свака друга, уосталом, може мењати она може настати из једног разлога а продужити своје постојање из сасвим друтог разлога. Што се тиче замерке проф. Шнудерла на Теорију државе, треба имати у виду да je та књига дата у штампу непуна три месеца по доношењу Уставног закона, кад развој није још био тако јасан. Но, и независно од тога, треба истаћи да je у тој кгьизи на истом месту истакнуто да je постојање федерације у социјалистичкој држави увек конкретно питаше тако да може бита федерације и у једнонационалној, а унптарне државе и у многонационалној држави пролетариата. Тим