Анали Правног факултета у Београду
64
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
4. Проф. др. A. Лазаревић и др. А. Гаме су у Апалима (бр. 2 и 3) повели дискусију о правној личности наших привредних предузећа, односно радних колектива. Ова дискусија je и врло занимљива иврло значајна за наше право. Таквих дискусија нам je потребно много више, нарочито с обзиром да je наше право још неразвијено и многи прописи недостају. Практична вредност ове дискусије такође je очигледна, jep од решења оваквих литања може зависити одговорност у имовинском погледу која je данас необидно важна за правилно функционисање привреде. Но ми се овде нећемо упуштати у саму главну садржину дискусије. Скренућемо само пажњу на једну вишекатьу узгредну ствар, теориског характера. Наиме, чини нам се да проф. Гаме заступа гледиште да нема правног лица без имовине, будући да je правно лице, као и грађанско право уошыте, надградња над робноновчаним односима. Није, међутим, јасно да ли он имовину као услов поставља само за правка лица грађанског права или за сва правна лица уопште. Нама изгледа сасвим јасно да се за лица ван грађанског права не може поставит као услов имовина. Али нам се чини да се могу и у грађанском праву појавити правна лица без имовине; у свахом случају, могу постојати таква правна лица код којих имовина није битая већ споредан елемент то су лица којима није главки цип> имовинска већ која друга делатност и која стога имовину удотребнавају само као средство за остварење тог главног циља. Уопште, као што тачно каже проф. Лазаревић, кад има неко субјективно право, мора да постоји, у доброј правној техници, и субјект који то право врши, и без обзира коју теорију о правном лицу усвајамо. Чини нам се да баш у социјалистичком драву, које треба да изрази и потстакне широку иницијативу маса у организовању разних облика удруживања и делатности, да баш ту није могуће ограничит правно лице на уско имовинску облает. Правним лицем треба ту сматрати много већи број појава. Иако je сасвим тачно да je грађанско право „надградња над робноновчаним односима“, да je то чак, у суштини, и физичко лице уколико се признаје као субъект, ипак то не треба схватити у дословном смислу већ само као правило, као оно што je просечно. Поред тога могу постојати и правна лица заснована на другим елементима и дотребама друштвеног саобраћаја. 5, —-У љубљанском Правнику (бр. 7 —9 за 1954) проф. др. О. Мандић je објавио теориски важан чланак „Циљеви државе и теорија отуђења“ у коме се поставља поново проблем класне природе државе, Овај проблем проф. Мандић посматра у светлости теорије „отуђења“, једне од врло сложених и важних теорија Марксових о друштву која, нажалост, није ни довољно разрађена ни доволно искоришћена при проучавању друштвеш!х појава. Потписани у својој Теорији државе и права није се формално позивао на ову теорију, сматрајући да би то било сувишно оптерећење једног ионако доста тешког уџбеника, намењеног ипак у првом реду