Анали Правног факултета у Београду

ПРЕГЛЕД ЧАСОПИСА

371

народном приватном праву може изазвати примену француског права у случају када би требало применити страно право. Аутор наводи две юсновне карактеристике неодложности; њено постојање у конкретном случају подвргнуто je контроли и друго, она овлашћује само на најмање неопходно отступање од општих правила као и на најмашу нужну повреду туђих права. Сем тога, лице које je нешто учинило због неодложности, отступајући од општих правила, мора доказати да није могло постудити другачије. Писец оправдава постојаше неодложности у грађанском праву наводећи да правно .правило уводи у односе међу људима извесну крутост па стога често деформише стварност. Неодложност, као- и • сличне установе, по њему, треба да обезбеде у одређеном случају „повратак стварности“. Критику да неодложност може постати фактор анархије и правые несигурности, аутор одбацује наводећи постоjehe рестрикције (које истовремено претстављају и две, горе наведене њене, битне карактеристике) које то ефикасно спречавају. Аутор закључује да место које неодложност има у трађанском праву показује виталност тога права и истине еминентну улогу судије који, по угледу на римског претора, нема само за дужност да примењује право већ и да га, под одређеним условима, и допутьава и коригује. О томе сведоче join и правила; Error communis facit ius, F raus omnia corrumpit итд. I. Postacioglu: Faits simultanés et le problème de la responsabilité collective. Аутор расправља проблем колективне •одговорности за штету која je настала као последиц." истовременог и истоврсног деловања више лица. Узимајући за пример несрећан случај приликом лова када je у кратким размацима пуцало више лица од којих je једно проузровокало рањавање, аутор критикује француску судску пракЦу која у таквим случајевима не предвиђа колективну одговорност свих лица који су могући штетници већ их све ослобађа одговорности са мотивацијом да се не може доказати ко je од више лица штетник. Послё занимљиве анализе аутор закључује да у таквом случају треба све могуће штетнике учинити колективно одговорним пошто je један оц н>их отварки аутор штете а остали су, својим истоврсним и истовременим деловагьем, онемогућили оштећеном утврђивање правог штетника а тиме и добијање накнаде. Часопис садржи богату библиографију, судску праксу као и систематски преглед француског зак-онодавства из области приватног права за период 26 алрил 28 јули 1954. No. 4, Octobre — Décembre 1954. L. Mermülod: De la distinction entre l’époux coupable et l’époux innocent en matière de divorce. У овоме чланку аутор истражује природу одговорности супруга на чију je штету разведен брак. Пошто je утврдио да се анализом текстова не може доћи до одговора на поставлено- питање, он приступа проучавању судске праксе посматрајући њен став крема узроцима за развод брака, према основима за одбијање тужбе за развод као и према пригов-о-рима које може истаћи тужени супруг. На обнову таквог проучавања аутор закључује да je одговорност супруга на чију je штету изречен развод брака, субъективно природе, тј. судска пракса, изричито или прећутно, заступа схватање о кривици тога супруга-. Отуда je, по аутору, оправдана традиционална употреба израза „криви“ и „невини“ супруг. Притом код израза „невини супруг“ аутор указује на разлику козу чини судска дракса према томе да ли ое посматра сам развод или шегова имовинска дејства. Тако ће суд развести брак и у случазу узајамне кривице супруга, Али имовинску накнаду и евентаулне друге имовинске повластице, као последиду развода, суд ће досуДl-ГГИ Само супрзггу 'чије je понашање беспрекорно, тј. ко je пот-