Анали Правног факултета у Београду

ставника кога одреди факултетска управа. Седиште секретари} ата биће на факултету који треба да организује наредну међуфакултетску пленарну конференцију. Секретаријат he се старати о извршењу закључака међуфакултетоких 'конференций а и других одлука, донетих у току међуфакултетске сарадње. Он he пратити развој међуфакултетске сарадње и тгредузимати мере да се преко сходних облика те сарадше peine проблеми који се ■ доставЈвају. Он he предузети мере за издавагьэ међуфакултетског билтена. О свом раду секретариат подноси извештај пленарној међуфакултетској конфернцијп. „(6) Секретариат he у току jeceни 1955 године организовати састанак по двојице претставника сваког факултета које одреде факултетске управе. На том састанку he се, на основу пројеката'сваког факултета, одредити јединствени систем стицагьа доктората на правним факултетима у Јутославији. Секретариат he такође организовати сходно решавање оних проблема који су постављени потребсм доношења факултетских статута a чије једнообразно решење није могла постићи ова конференција. „(7) У погледу административно! спајања економских ’ и правних факултета конференција je једнодушно утврдила да такво спајање правних и економских студи ja у један факултет са два, научно и педагошки, потпуно самостална одељења, не може бит и трајни облик организације правних и економеккх студи ja, као и да се досада још нису чули убедљиви аргументи у корист таквог спајања. Конференција препоручује да ce постојећи правно-економски факултети у ЈБуsл>ани и Скошьу што пре организују 3. 7 посебне правые и посебне економске факултете. Што се тиче садржајног спајања економског и правног студи ja, конференција, утврђује да би се таквим спаја.њем онемогућило образована способних .правних и економских стручшака, с обзиром на велику развијеност ових обла-

сти друштвених наука. Конференција сматра да je правый студиј у оквиру садашњих правних факултета односно правних отсека углавяом задовољавајући и да га не треба суштински мешати спајањем са економским студијама. „(8) Конференција препоручује свим факултетима да се као обавезни предмети предају сви предыети који су као такзи утврђени закључцима ly међуфакултетске конфернције y Сарајеву 1952 и V конфернције у Скопљу 1953 године. Факултети могу увести као обавезне и неке друге предмете, сходно својим условима. „(9) Конференции а препоручу je факултетима да у погледу распореда предмета и испита до годинама, као и у"погледу система испита, измене обавештења о односним одредбама у нацртима својих статута, како 6и се по могућности постигло њихово што веће приближавање. Конференција сматра да факултети треба да пропишу такав систем студија и распоред испйта који ће условити да студенти буду обавезни да током целе године студираньа и учествују на вежбама оних предмета које he полагати крајем дотичне године. „(10) Конференција сматра да факултети треба да на сходан начин објаве студентима испитне програме и упутстза о материјалу за спремање испита. „(11) Конференција ,препоручуje факултетима да тяа састанцима наставника појединих предмета или група предмета факултети претресу испитне програме појединих предмета у циљу њиховог што већег уједначења, као и да претресу битне проблеме научног рада на појединим предметима и извођења њихове наставе. „(12) Конференција сматра да у погледу услова уписа на правые факултете факултети треба сами да одређулу те услове користећи се правима ко ja им о томе дају позитивни правки прописи. Сви факз'лтети he захтевати да студенти који нису најмање две године успешно учили латински језик у средњој школи, положке испит

375

БЕЛЕШКЕ