Анали Правног факултета у Београду

ПРОБЛЕМ МАЛОЛЕТНИКА

281

томе јесте огроман пораст криминалитета малолетника готово у свим државама, чак и оним економски најразвијеним. Томе треба додати да се проблем малолетника у кривичном праву данас не своди само на питање оних малолетника који су већ постали деликвенти у смислу постојећих кривичноправних прописа, већ обухвата у криминалнополитичком погледу, нарочито са гледишта превенције криминалитета, сву васпитно задуштену омладину из чије средине се регрутују малолетни деликвенти. Правилно се примеhyje да ако се према њима данас ке предузима ништа, сутра већ постају особени криминогени фактор. Овако посматран, проблем малолетника излази из обичних оквира кривичног права и постаје особени друштвени проблем. Из ових разлога, даље, питање васпитно запуштене омяадине и малолетних деликвен'ата данас толико улази у општу друштвену проблематику у националним и оп-штесветским размерама да многи с правом истину да je то један од најважнијих проблема XX века. Код нас проблему малолетника у кривичном праву, а у вези са овим и проблему васпитно запуштене младежи, такође се придаче велики знача]. О томе сведоче сви напори који се чине од стране надлежних органа, друштвених организадија и појединаца како у погледу проучавања овог проблема тако и у погледу ньеговог драктичног решавања. У овом погледу, између осталог, треба споменути организовање и одржавање Савезног семинара за васпитно запуштену децу и малолетне преступнике у Београду од 21 —30 марта 1955. У рефератима и раду овог семинара обухваћен je проблем малолетника у кривичном праву у целили, са гледишта не само кривичног права у уткем смислу већ и социјалне политике, психо логи je, педагогије итд., једном речју као друштвени проблем у пулом смислу речи. То се најбоље види из зашьучака Семинара у којима je посебно наглашено: „да питањем додизања и васпиташа деце и омладине као и питањем преваспитавања и поправљања посрнулих малолетника мора се бавити читана заједница, нарочито комуне, уз помоћ и сарадњу родитеља, социјалних, здравствених и дросветних радника, друштвених организација, школства, радиа, штампе, итд.“(2). Данас je опште усвојено мишљење да ое проблем малолетних деликвената неможе раслравльати и решити само са гледипгга кривичног права. Полазећи од тога да je то веома сложен проблем, његовом лроучавању и решавању прилази се са више страна, користећи се притом резултатима многих наука и ван области кри-

sur la prevention du crime et le traitement des délinquants, Le Caire, 5 —17 Décembre 1953, Nations Unies, New-York, 1954; Latin-American Seminar on the Prevention of Crime and the Treatment of Offenders, Rio de Janeiro, 6—19 April 1953, United Nations, New-York, 1954. Сем тога УН су предузеле један веома крупан подухват: упоредно проучавање криминалитета малолетника готово у целом свету и резултати овог испитивања већ су објављени у пет свезака (Etude comparée sur la délinquance juvénile, ëd. Nations Unies, New-York, 1952—1953,’ part. I— V). (2) Материјал Савезног семинара за васпитно запуштену децу и малолетне преступнике одржаног у Београду од 21—30 марта 1955, Закльучци, (У рукопису).