Анали Правног факултета у Београду

ПРОБЛЕМ МАЛОЛЕТНИКА '

283

преступи малолетника који се појављују као кривична дела по позитивним прописима. Новија je, међутим, тенденција да се створи посебан појам криминалитета малолетника који би био шири од појма криминалилета одраслих а сем тога који би се и терминолошки посебно назначио, например појмом преступности (деликвенције). У неким држрвама већ постоји извесна пракса у овом последу. У овом смислу малолетничка преступност, као шири појам,. обухватала би, поред дела која се по позитивним прописима сматрају као кривична дела, и низ других поступака и малолетника која, посредно или непосредно, воде у криминалитет. Као поступци, понашаша или стања, која се јјављају као видови малолетничке преступности, наводе се например: пијанство и свака врста токсикоманије, просЈјачење и скитња, коцкање и посећицање коцкарница или места где ое упражњава коцка, бежање из школе и крупни иступи и изгреди у школи или породици, друкење са лицима која су била осуђивана за кривична дела, неморални живот, блудничење и полне перверзије, итд. Полази се од гледипгга да je погрешно да се покретање поступка за примену разних вастгитнопоцщавних мера дрема малолетницима везује само за извршегье дела у кривичном закону одређених. Напротив, сва горе наведена понашања и још низ других већ указују на запуштеност и асоцијалне склоности малолетника и његов постепени развој у смислу будућег учиниоца кривичног дела. Стога, ако би се погодне мере принудног васпитања примениле још у срмом почетку формирања извесних деликтних склонрсти, онда би се друштво лакше могло заштитити од будућих деликвената. По себи се разуме да овај појам малолетничке преступности долази у обзир само кад je у питану примена васдитно-поправних мера а не п казни. Треба напоменути да се на свим међународним састанцима, посвећеним проблему криминалитета малолетника, данас предлаже овај шири појрм малолетничке преступности (3). Реферати, дискусија и закључци поменутог Савезног семинара за васггитно запуштену децу и малолетне преступнике, такође су се кретали у овом смислу, указујући на проблем малолетничке преступности у најширем смислу речи. 2. Одређивање узраста и пупалетства у кривичном праву. _Иако готово у свим државама постоји малолетнички узраст и посебно кривичноправно пунолетство, ипак у овом погледу постоје велике разноликости. Али се може запазити општа тенденција да се граница пунолетства што више помакне на горе (4). Пре свега истине се да би кривичноправно пунолетство

(3) Cycle d’études du Moyen-Orient, art. 43; Etude comparée sur la délinquance juvénile, part. I, p. l—s. (4) Подаци КО] и ce овде наводе, уколико нису назначени посебни извори, узети су из наведеног дела Уједињених нација о упоредном проучавању криминалитета малолетника.