Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

306

Овде су Марксу приписане две измшшьене тврдње. Прво, да je економски владајућа класа „аутоматски“ и политички владајућа класа, тј. да она „аутоматски“ ц економском влашћу стиче и политичку, тј. државну власт. Нажалост, у друштву нема никаквог сличног аутоматизма све што се у њему налази мора се стварати акцијом људи, односно борбом, а политичка власт се пре света и изнад света стиче борбом. Круна не пада „аутоматски“ на главу ни с неба ни услед економске превласти, већ се мора изборити. Целокупно активистичко Марксово схватање друштва, и политике у првом реду, противи се таквом „аутоматизму“. Друго, дриписује се Марксу како сматра да je економски владајућа она класа која je сопственик средстава за производњу. И то je нетачно. Треба разликовати два значења појма економски владајућа класа. Обично се узима да je економски владајућа класа она која je сопственик средстава за производњу. И то je редовно случај. Али у извесним случајевима такво значеље не одговара друштвеној стварности. То je случај кад je сопственик средстава за производљу реакционарна класа, чији je начин - производив застарео, не одговара више стушьу развоја 'производили снага. Taj начин производив стога или већ ишчезава или су сви економски услови за његово ишчезавање зрели. У том случају економски je владајућа у једном другом смислу од већ изнетог она класа која je носилац новог начина производите, напредног, који или већ почиње да преозлађује или постоје сви услови за то. Такав je био случај с буржоазијом у федуализму, а такав и с пролетариатом. Таква економски владајућа класа постаје доступно, с преовлађивањем свог начина производње, економски владајућа и у оном првом смислу, тј. она економском револуцијом поступно стиче и својину над средствима за производњу. У друштвеној стварности, дакле, односи су много сложенији, и маркоизам je то јасно истакао. Заиста, кад би се тврдило да je економски владајућа класа, у смислу класе која je сопственик средстава за производњу, аутоматски и политички владајућа, онда у друштву скоро не би биле могуће никакве промене: иста класа би увек остала владајућа. Међутим, класа сопственик средстава за производњу временом престаје бити економски владајућа у смислу да њен начин производње застарева, и тако поступно губи и своју својину над средствима за производњу. Напредна класа, дак, ту својину стиче. Класа сопственика средстава за производњу, као политички владајућа (а политичку власт je стекла у борби с, претходном владајућом класом), користи своју политичку власт да спречи економски успон напредне класе. Напредна класа се, пак, бори и за економдау (за својину над средствима за производњу) и за политичку власт. Коју ће од ове две пре освојити, питание je конкретно-историско. Може се сасвим десити да освоји најпре политичку власт (као бољшевици). Али и то ће бити трајно могуће, тј. биће могуће да се та власт одржи, само ако су дати економски