Анали Правног факултета у Београду

484

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

проблема континуитета аустриске државе студија ce сада поново сбјављује. Аутор даје свестрану анализу става Савезника израженог y Московској декларацији 1943, a y заврпшом поглављу, написаном 1953, образлаже нужност престанка окупационог режима како с политичког тако и с међународног становишта. Eduard Reut-Nikolussi: Krigsverbrećhen in Peloponnesischen Krieg. Писац критикује покушај грчког пррфесора Маридакиса да неке случајеве из Пелопонеског рата оквалификује као прецеденте нирнбершких пресуда. По његовом мишљењу, и nope,* чињенице да je идеја о потреби хуманог вођења рата била ист? хнута од стране низа античких мислилаца и чињенице да je заи< 'а y поменутом рату било врло много „ратних злочина“ по нашим данапгњим схвата»има, случајеви које Маридакзис наводи нису међународноправне дресуде већ сзмо политички акти победника над побеђеним ! ге ce само y том аспекту могу узети као прецеденти нирнбергшшх пресуда. Leonidas Pitamic: Einfluss des Schachspieles auf die Rechtsterminologie. Приказано je етимолошко порекло речи Scheck и Exchequer које cy y модерним језицима пренете из шаховске терминологије y област привредног промета. Felix Еттасога: Über die Schlagkraft des „naturrechtlichen Gedankengutes“ im Bonner Grundgesetz. Ha основу формулације неких одредаба Устава Савезне Републике Немачке (Бонског устава) које ce односе на права и слободе грађана, низ аутора сматра да еу творци овог највишег законодавног акта полазшги од претпоставке о постојању природног права. Слттчно схваташе дошло je до изражаја n y неким акткма највиших судских инстанција ове земље. Писац указује на значај и практичне последице ове концедције, али утлавном заузима критички став према њој. Hans Aufricht: Das Abkommen des internationalen Währungsfonds und die ünerzunngbarkeit bestimmter Verträge. Аутзп опширно расправља o једној клаузули (Unerzwlngbarkeitklausel) згнетој y утовор о Међународном монетарном фонду којом ce искључује правно важење оних прописа y девизним уговорима између односних земаља који cy y супротности с поменутим уговором. Додирнуто je питање појма и значаја ове, клаузуле y међународном јавном и приватном ттраву. a детаљно je обрађен проблем признања и непризнан>а иностраних девизних закона. Egon Lokay: Die Ethik im Recht. Ова расирава je означена од стране аутора као нов рокушај употпуњавања филозофије вредности y области ггравне науке на снснову проналажења етичке садржине права. По њему, суштина и функција права састоји ce y ограничавању егоистичких тежњи појелинца како према друтим људима тако и према целој заједници. Право ce јавља y два вида: као комгтлекс формално пропмс!аних правила шнашања и као скуп дравила која имају етичку подлогу. Актта супротни тим правилима сачињавају неправо чија je субјективна претпоставка постојање кривице и свести о проттгегтравном делању. Сходно таквој ггрироди права и дсжава je истовремено заједшша интервса (Interessengemeinschaft) и заједншда права (Rechtsgemeinschaft) при чему ове две стране моту бити или y сагла!сности шш v очевилној суггротности. a то све зависи од тога.ла јга ce за.довољавају интереси појединаца или пак приролноетички фундирана права. Зато ce може разликовати y самом гграввом поретку део намењен очувању интереса људи (то je дозиттшно ггоаво) и део који ce базира ва еттгчким постулатима и који су мање или више фикгирани y уставним пхкишсима. Такво двојство ce огледа и y поједжим правш-ш гранама и институтима. Јап-Мааnus Jansson: Zum Begriff der Verfassung. Писац разматра y алтекту чувене Келзекове и Мерклове теорије о степешша y правном порегку (Stufenbau der Rechtsordnung) појам устава схваћеног y чисто