Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

402

набројана су ова четири случаја: si iudex litem suam fecerit, actio de deiectis vel effusis, actio de positis et suspensia и actio advereus nautas caupones stabularios. Запгто cy ПИСЦК Јустинијанових Институција издвојили само(4) ове четири пеналне тужбе и створили од њих посебну, четврту, групу облигација, остало je необјашњено y Институцијама, нити ce до данас успело наћи задовоЈвавајући одговор на то питаше. Међу многим теоријама које cy о томе створене, y новије време често ce cpehe мишљење да су то били разлози симетријеф); писци Институција су издвојили еамо ове случајеве и створили квазиделикте да би y оба случаја добили број четири или да би тиме створили категорију облпгација која би симетригчно одговарала категорији квазиконтракта. Иако ce број четири врло често cpehe y Јустинијановим класификацијама(б), иако симетричне класификације имају велика мнемотехничка преимућства (Институције су уџбеник!), ипак ce с правом~ може поставити ггитање да ли je т-о случајност и, ако није, шта je Јустинијанова комисија била спремна да жртвује да би постигла ту симетрију, односно да ли ју je постизала и на штету логичности својих класификација. Судећи по томе што ce y делима Јустинијанове комисије, па и y самим Инститзгцијама, срећу и многи други бројеви при набрајашима и класификацчјамаС?), несумшиво je да она није по сваку цену желела постићи симетрију. У сваком случају симетрији као решењу можемо прибећи само онда ако заиста не успемо да нађемо друте разлоге који су руководили комисију при издвајању квазиделиката. Да ли ce могу наћи, да ли су постојали други разлози који су руководили Јустинијанову комисију? Друтим речима: y чему су Јустинијанови правници видели сличност и разлику између облигација које настају ex delicto и оних које настају quasi ex delicto? Иако ce свим питањем бавио релативно мали број писаца, изнето je неколико гледишта. Њихова заједничка карактеристика je y томе што разлоге издвајања ове четири облигадије y посебну категорију квазиделикте траже y њиховој унутрашњој вези, y њиховој заједтичкој особини која их спаја y целину. Они полазе од претпоставке да нека заједнлчка карактеристика чини од ова четири случаја посебну вркггу облитација, која je као целина, због те заједничке карактеристике, (издвојена из деликата. Зато оу сви њихови напори управлЈвни на то да открију ту заједничку особину квазиделиката.

(3) Quae quasi ex delicto nascuntur J. 4, 5. (4) Преторских писаних тужби иначе има иного a међу њима неколико таквих које су, по мишљењу многих (в. Girard: Manuel (7), стр. 673 пр. 1) сличне са ове четири. (5) В., например, Perozzi: Le obbligazioni romane, стр. 150 —152; Chastaignet: La notion de quasldélit. These 1927, стр. 78 и сл.; Glffard: Précis de droit romain, II (1934), стр. 223; Хорват: Римско право, II (1953), стр. 126. (6) Тако например: има 4 врсте контракта, постоје 4 реална и 4 кснсенсуална контракта, y Институцијама ce помин.у само 4 облигације које настају ex delicto, постоје 4 врсте легата, облигације ce race на 4 начина. постоје 4 врсте стипулација итд. (7) Тако напр.: вербалних и литерарних контракта нема 4, наводи ce 7 ВВазиконтракта (Ј. 3. 27), наводи ce 5 подела тужби (Ј, 4,6) итд.