Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

475

B. V. Krishnamurti: PRICING IN A PLANNED ECONOMY (University of Bombay Publications, Economics Sériés, No. 3) London, Oxford University Press, 1949, 139 pp. У малобројној савременој литератури о теорисашм проблемима планске привреде, докторска теза ипдиског економисте Кришнамурп/гја скреће на себе посебну пажњу покушајем да да теориска решења за нека од фундаменталких гштања планске привреде, као што су проблематика цена, и низ корелативних питања која из овог ироиотичу, као например, тејорија фирме, инвестиција, акумулациЈе. Полазећи од циљева једне економске политике. на линији концепција welfare-a, Кришнамурти покушава да нађе - одговарајућа теориска решења за њвно опровођење, Притом ово једивстввно теориско гледиште, уобичајено кад je реч о разматрању проблема планске привреде, испол>ава ce код Кришнамуртија кроз занимллш и неуо-бичајен сплет утицаја како y домену економске технике, тако и y домеиу економске политике. Док y Домену методологије и економске технике Кришнамурти користи теориску зпаратуру неокласичара и математичара, a пре свега радове Hicks-a, Allen-a, Hotteling-a и Dupuit-a, дотле Je y неким стојим основним претпоставкама анализе, као и y закл>учцима ежономске политике, под врло јаким утицијем зададних претставника марксистичких праваца и, индиректно, совјетске планске праксе —• М. Dobb-a, Ch. Bettelheiim-a. Отуда и њег.ова анализа, често врло апстрактна и формалистичка y теориским формулацијама, изражеиа математичким симболима и диференцијалним једначинама, y решењима je, напротив, знатно реалнија, и њени заклЈучци економске политике y многоме су на линији централизоване планске привреде совјетског типа. У том погледу он претставља знатан корак напред од формалнологичких. решен>а на бази рационалне економије, каква суарећвмо код неких других аутора који су о проблемима планске привреде писали, нарочито из редова либерално-социј.алистичке школе (Lange, Lerner, например). Каква je Крлшнамуртијева теориско-аналитичка апаратура при размадрању општих дроблема планских привреда и какви су његови, битни, закључци и решеша? Што ce тиче првог питања, као што je напоменуто, Кришнамурти ce служи теориским језиком . логичко-рационалистичке анализе обучене y математичку форму. „Планска економија“ je само логичко-методолошки оквир анализе, теориски модел y коме ce модерни услови производње могу најефикасније анализирати, те имамо посла само са општим економским законитостима. Институционалистички и специфични друштвено-историски привредтаг облици су апстраховани. Оии ће претстављати досебну планску пгроблематику y смжлу отступања од огппте планске шеме, a тиме она добија значеше уколико ce докаже да je применљива на студије стварних савремендх економских дроблема. Ту ce Кришнамурти показује недвосмисленим претставником модерне, формалистичке, ..чисте“ економске анализе која конституише „општу“ економску теорију, te заједно са њеним методолошким баластом вуче и све његове слабости. Отуда je он принуђен, иако присталица welfare-a пО' циљевима економске политике, да ce огради и апстрахује од свих нормадивистачких претпоставкд ове доктрине, изузев једне: једнаке могућности за све индивидуе y економском деловању. Стварно, ова ce y конкретним анализама своди на једнаке могућности при датом избору потрошње и y контрадикцији je, према другим претпбставкана, са ооновним постулатима welfare-fIOKTP'HHe, изразито индивидуалистичке y основном карактеру и обиму акумулације, односно репродукције, која je код Крипшамуртија изразито дауштвено одређена: обим акумулације одређује плански орган. Најзад, Криш-