Анали Правног факултета у Београду

480

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

System. Helen Silving: The Twilight Zone of Positive and Natural Law. No. 4, October 1955. Edward L. Barrett Jr.: Exclusion of Evidence Obtained by Illegal Searches. ■ — Moses Lasky The Long Bow or Lucretius, Book IV, Line 817. Richard G. Wilson: Products Liability (Part I: The Protection of the Injured Person). Wallace Mendelson: Mr. Justice Frankfurter on the Construction of Statutes. THE ECONOMIC JOURNAL, London, Vol. LXV, No. 259, September 1955. J. R. Hicks: Economic Foundations of Wage Policy. Једна од главних брига данашње енглеске економске долитике je проблем непрекидне трке између скока цена и повећања најамшша. Стални ггритисак најамнине на више, y условима пуне запослености, тумачи ce као инфлационистичка иретња. Тим ce проблемом позат бавио и проф. Хикс, један од највећих ждших економиста Енглеске. Он je питаша најамнина историски обрадио још 1932 y делу које je потом, као класично, ушло y све економске уџбенике западноевропских школа, и y коме je на основу већ тада нагомиланог искуства капиталистичког тржишта радне снаге, a уз помоћ инструмената које му je пружила паралелна теорија недотпуне монопалистичке конкурендије, приказао одређивање најамнине као резултат борбе и колективног преговарања између синдиката радника с Једне, и удружеша послодаваца, с друге стране (.теорија билатералног монопола). Тада je његово дело схваћено као критика и модификација дотле важећих теорисилх поставки које су y понуди и тражњи радне снаге, или y маргиналној продуктивности ииделе факторе који одређују висину најамнина. Његово дело je покушај да ce чистом економском анализом обухвате друштвена факта која поред чисто економских утичу на формирање најамнине, те да ce на тај начин теорија приближи стварности y већој мери него дотад. У овом чланку, после 23 године, Хикс поново посматра одређивање најамнине као резултат економских и друштвених снага са аспекта остварене луне запослености и њених последица на висину и међуодносе најамнина, као и на остале економске моменте noвезане са проблемима најамнина (напр., регруловање нове радне снаге). Шегово резоновање je следеће: Пошто при одређивању система најамш-ше социјални фактори имају превагу над економским шагама, морају ове избити на неком другом сектару. Taj друти сектор на коме je дошло до избијан>а економских снага био je „вредност новца". Монетарни систем je данас постао еластичан тако да ce он прилагођава цромеиама y платама, a не обратао. Проф. Хикс сматра, према томе, да je „златни стандард“ жртвован y корист „радног стандарда“ који гарантује пуву запосленост али није имун y погледу осцилација y вредности новца. Може ce поставити ,литање: није ли ово y извесном смислу отступање од теори е билатералног монопола из 1932? Несумњиво инспирисан скорашњом енглеском праксом, проф. Хикс сматра да такво стање садржи y себи инфлационистичку тенденцију, али да она није тако јака да ce не може контролисати ефикасно (као што je то био случај y Енглеској, пуием контроле цена или рационирања потрошње). М. Friedman: What All is Utility? Sir Dennis Robertson: A. Rejoinder. Оба повезана чланка претстављају наставак дискусије о употребљивости и мерљивости појма „корисност“. Питање има практичне важности за конкретна изучавања тражње на тржишту и понашање 'Потрошача. Н. Smith: The Economics of Cocialism Reconsidered. Идејна социјалистичких партија Западне Европе претставл>а полазну тачку ауторових излагања y овом чланку који je и сам израз те кризе. Ооцијалистичко законодавство и достигнуha социјалистичких партија (напр. лабуристичке партије y Енгле-