Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

465

измири све такве крви по цијени наведеној у члану 5 т.ј. узму новце од убице и предају бљизици убијенога, пак онда издају убици карту, како je он юрт подмирио. За ту карту и за труд Серђеда с главарима плаћа. у таквијема случајевима убица по 400 гроша. Томе мирењу морају -се подвртнути сви сроднили убијенога, а вишач они не ггримају од убице ништа за крв, а карту исто кздају убици како су намирени, 7. Ако који од сродника убијенота убије лреко тога умира убицу или шегова братственика, онда у томе случају каяпьива ее тај оеветник Глебом и свијем другим као и први убица, и сувише Власт, више не наморава бльизику убијенога да се с осветником игда мири, но ако се они како сами не измире (;) остаје- послије на вољу бл>изики убијенота да советника ваэда hepa и, кад могне да га убије. Те тако у таквијема случајевима може дуто и дуто трајати непријатељство између таквијех кућа, и по више убистава бита и с Једне и с друге стране. 8. С општега гледишта казна je једнака за све хотимичне убице, само ако ко гођ од нужде убије човјека, главари гледају колико вајнише могну да казна буде лакша таквоме убици, и по што гођ му je лакше, али у тлавноме све се над н>им изврши као што je напријед речено, 9. —• Ако ко гођ нехотично убије човјека, па му убијени за живота опрости крв, убица се у таквоме случају не кажњива ништа. Исто тако ако убици опросге крв и ородници убијенога, йи у таквоме случају убица се не кажњива ни сучим. Али ако ни убијени за живота не опрости крв, нит његови сроднили, поступа се на спрам убице истом: као да je и хотимично убиство учинио, само и у том случају главари гледају и таквоме убици да je што лакше, као и ономе што je и од нужде убио човјека 10. Кад Арбанас Арбанаоа убије, па га без ну?кде join посијече и ножем, онда такви убица, сматра се два пута кривши од простота убице и постаје дужан двије крви. 11. - Кад би какав убица бјежући по народу уљегао у чију кућу, па га у тој кући убио какав својта убијенога, тај убица није крив, jep je он узео своју крв. Но онај у чију je кућу њега убио стијем je увријеђен и он шослије по обичају арбанашкоме, мора тога свећата, али ако за гьега убије истога убицу, постаје дужан њетовој својти крв, али ха главари не кажшавају, јер се каже, да je убио за своју част. 12. ■ — Случајно да се потрефи да дође Арбанас у свога пријател>а, a није никоме крв дужан, па се потрефи да га когођ убије у његовој кући, онај те je тај убијен y његову кућу, по арбакашкоме обичају мора свећати убијенога, али ако га освети, па рођзци оиога те je погинуо y његову кућу изјаве да они пристају, да ce пребије крв за крв, онда у томе случају оеветник убијенога у његовој кући, 'нит остаје дужан својти убијенога крв, нит га главари што кажњивају. Но ако својта убијенога не би пристала да се пребију те двије