Анали Правног факултета у Београду

Б Е ЛЕШКЕ

511

гу. Иначе треба ыапоменути да je у току дискусије подвучено да се она не одноои ни на арбитражну надлежност нити на признаке и извршење страних арбитражных одлука у овој материји. За кокаину редакцију овога нацрта гласало je 16 држава, док су се Велика Британија и Луксембург уздржали од гласања. 5. Трећа комисија којој je претседавао Charles-Leon Hammes, професор Универзитета (Луксембург), радила je на доношењу преднацрта конвенције о алиментационим обавезама прела деци. Реферат о овом проблему, који je први пут ставлен на дневни ред ханжи конференција тек на овом заседакьу (мада je ово питане већ било разматрано аа другим међународним конгресима и конференции ама, као, например, у Риму 1932 од Института за унификацију приватног права, на Дубровачком контресу Међународнот удружетьа за међународно право 1956,’“и од стране Комитета енсперата при Економско-социјалном совету ОУН ове године) поднео je De Winter (Холандија). Ова комисија израдила je два преднацрта конвенције: један, који се одноои на „сукоб закона“ поводом алиментационих обавеза према деци, л други, којим je регулисано признаке и извршене страних судских одлука у овој материји. Према првом преднацрту алиментациюне обавезе према брачној, ванбрачној и усвојеној деци регулишу се у принципу по закону уобичајеног пребивалишта детета (дакле као „околност везиван>а“, односно као одлучујућа чинешща за примену права не појављује се домицил, односно не тражи се „animus semper manendi”). Од овога принципа учинени су иэвесни изузеци од којих поједики значе уствари негацију овога принципа, како je то подвучено од стране jyгословенскот посматрача профессора Благојевића. За дефинитивну редакцију нацрта конвенције гласало je 15 држава, док су се Велика Британија, Италија и Турска уздржале од гласаньа. Други преднацрт конвенције, преднацрт о признању и иэвршењу страних судских одлука поводом алиментационих обавеза према деци изричито искључује систем . „ревизије страних судских одлука из основа“ a усваја систем просто егзекватуре под утлавном уобичајеним и ошптим условима који се захтевају за признаке и извршене страних судских одлука по овом систему (под условом поштоваша међуиародпог јавног поретка, судаке надлежйости, итд.). За овај нацрт у његовој дефинитивној редакцији (којом je приликом унета и транзиторна одредба да се конвенција цримењује само на o|Длуке судова донетих после ступшьа на снагу ове конвенције) гласало je укупно 17 држава за, док се Велика Британија уздржала од гласакьа. 6. Четврта комисија имала je на дневном реду; доношене пројекта конвенције о упрошћавању легализации е страних јавних исправа у међународном праймом промету; ревизију хашких статусних конвекција од 1902 до 1905; прелиминарну диокусију о питан>у израде нацрта конвенције о „заступању у случају међународне купопродаје телесних покретних отвари“ и нека питања организације рада хашких конференција. Овој комисији претседавао je професор Ricardo Monaco (Италија), а реферате су поднели професори Gutzwiler (Швајцарска) и Trias de Bes (Шпанија). Преднацрт конвенције о легализации предвиђа само удрошћавање легализације и то на тај начин што би била задржаша само тзв. „унутраппьа легализација“ са јединственом формулой и што би ортаыи који би били овлашћени на потписиване ове формуле били условном претседнищи судова чији би потписи IМорали бити депоновани код једне посебне међународне установе која би се тек имала осиовати.