Анали Правног факултета у Београду

8

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Треће право владаоца, које омогућује извршење права надзора, јесте „извршивање определенија и закона”, дакле, извршна власт у ужем смислу. Ова у себи „обкључује нагон, и состоји ce y том, да владатељ сва средства употребити може, ко ja се за нужна бити виде за достићи к определенију државе”. Извршну власт Стерла дели на судску и полициску. Судска власт непосредно обезбеђује право у држави, а полициска то чини посрёдно. У следећем одељку, под насловом „Особљива унутраппьа права Величества”, Стерија говори о „праву оружија (војене власти)”, о „земаљском праву” (тј. о праву држйве на територијалну власт, како над држављанима тако и над странцима), а затим о судској грађанској и кривичној власти. Под „судејском” влашћу у ширем смислу Стерија подразумева „грађанско вр’овенство, којим се сваком своје даје” и дели je на „грађанско законодавство, надзирателство, и извршивање”. Овој судској власти у ширем смислу припада и судска власт у ужем смислу, тј. „вр’овно правосудије, сиреч право мотрити, да се поједини случајеви на законе точно пренесу”. Како. се види, Стерија ни je јасно разликовао судску власт од осталих државних власти, jep je сматра и као синоним целокупне државне власти. Суштину рада судске власти у ужем смислу чини изрицање судских пресуда. Функција je пресуде да утврди „на чијој страни право стоји”. Судови се разликују на „грађанске и казнителне”. „Казнити јесте физическа зла на оне управити, који се постојећим уредбама не покоравају, и законна противно раде”. „Преступленија” Стерија дели на грађанска, финансиска,. полициска итд. Он не издваја јасно кривична дела, али јасно издваја учиниоце кривичних дела под именом „злочинци”. Стерија опширно расправља о казни и њеном циљу. Последњи циљ казне јесте обезбеђивање права свију грађана, a најближи циљ „јест удржаније сваки’ могућни’ преступника посредством психологног нагона, које грозење добија по томе силу, што се казн на сваки случај преступленија у дејство проводи, и испутьава”. Стерија одбацује мишљење о преваспитавању злочинца или заплашивању других као циљу казне. Преваспитање ни je циљ казне, jep би то била предохрана, а не казна за извршено. дело. Кад би то био циљ, ни казне не би смеле бити различите, а казна не би смела ни постојати ако би се знало да злочинац више неће вршити деликте. Исто тако, ако би се застрашивање других сматрало цил>ем казне, казне би опет биле непотребне ако би се знало да ти други неће да чине деликте. Стерија опширно говори о разним врстама казни и изјашњава се против начела талиона. После озбшьног расправл>ања он се изјашњава за смртну казну, као нужну у друштву и као постојећу и у природном стању. Али гьу треба употребљавати с „особитом предострожности”. Он нарочито наглашава потребу подробног испитивања кривице, с пуним правом одбране. Осуда се може изрећи само на основу „јасни, сунцу подобии доказателстава”, „будући je увек приличније да се стотина криваца без