Анали Правног факултета у Београду

Ј. ЦВИЈИЋ И НАРОДНА ТРАДИЦИЈА

17

конкретних обавеза у локалну традицију и у колективну правну свест села. Правка свест je и била углавном само извод из свих тих старих урегистрованих права. Д руго. За генеалошку традицију има још једна, урачунљива иако мање важна, потреба да ју села памте и верификују. Бракови међу сродницима су по народном брачном праву забрањени у много даљем сродству него по црквеном сдватању. Да би се спречили бракови међу сродницима, нарочито по мушкој лози, мора се знати генеалогија до врло далеких предана. Треће. Бажан je и још један, више морални него материјални, узрок одржавања генеалогије и уопште локалних традици-_ ja. Оне су једна од основица друштвеног угледа'и појединца и његове породице; оне су веза родовске или друге неке друштвене заje днице ко ja je заједница била јако потребна у приликама када се односи уређују на снагу, аличи у свима другим приликама. То су главки интереси због којих се на селу не сматра беспослицом када озбшьни и паметни људи седну, па сахатима распредају, например, чији се седми или осми дед пре или доцније доселио. „Који су од којих прву ватру узели.” Проучавање миграција je језгро свих антропогеографских проучавања Цвијића и његових ученика. Мало je у нашим балканским областима, па и у ванбалканским сем Словеначке, неких делова „цивилне Хрватсхе 5 ’ и неких острва, са којих становништво није било бар по једном развејано све или скоро све. Испреметано и измешано по нашој земљи целој. Из сваке се наше области исељавало у неким приликама; у сваку се усељавало у другим неким приликама. Сви писани извори укупно никада не би могли дати слику колико je то кретање било узвитлано, колико дуготрајно, колико су велике и разноврсне биле последице те бурне динамике. Из писаних. извора би се нека мало јаснија слика могла добити само о последњим масовним сеобама у Војводину; о масовним сеобама у северозападне области већ не би; о оним пак појединачним, а сталним, исељавањима која су најважнија, такође не би. Само онако богати научни извори за обавештеньа, какви су народна локалне и, нарочито, генеалошке традиције могу дати јасно сазнање о тим сеобама, о њиховој ширини и значају; Научни извори, онако добро израђени и онако добро проверени, како их je народ израдио и проверио, могли су дати живу слику о целом овом процесу. Једино они. Богате научне податке из проучавања. антропогеографских проблема, израђене по овим живим изворима, iCK треба да искористе социологија, економија, правке науке, етнологија. Научно дело о композицији нашег народа и о начинима којима je он компонован пример je најширег научног рада. У њему су учествовала прво села. У селима су од увек људи на свој начин,, сами, расправљали о скоро свему ономе што je предмет наше антропогеографије. На свој начин, за своје село, припремали научну грађу. Уделовали су сеоске памтише који су сва ова сазнања чу-