Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

32

Претежном већином становништво Алалаха било je хуритскоНа глинастим плочицама којих има 53, сачуван je полис становништва из XV века. Из њега се види да je становништво било поделано на три разреда. Најнижи разред образовали су мали полуслободни сељаци, виноградари и сточари. Средњи разред обухватао je трговце, баштоване и коњушаре. Највиши разред била je некаква аристократија, marjannu, и њени припадници имали су редовно бојна кола. Међу текстовима из. XVIII века има неколико интересантних уговора. Краљ Абан уступа град Алалах Јаримлиму, краљу Јамхада (Aleppo). У другом уговору, закљученом између Никмепа (Niqmepo), краља градова Мукиша и Алалаха, и IR— IM-а, краља Ту-, нипа, стране уговорнице обавез/ју се да ће међусобно предати ратне заробљенике, крадљивце и пљачкаше. Трећи уговор бави се предајом одбеглих робова; а заюьучили су га Идрими из Алалаха и Пилиа из Кизватне. У збирци има неправа о различитим уговорима: о зајму, о куповини, о трампи, о јемству и о поклонима. Југоисточни сусед Месопотамије био je Елам; главки град у тој борбеној земљи звао се Суза. На акрополи овог града пронађена ле била диоритна стела с текстом Хамурабијевог законика. Осим тога у Еламу je ископан и знатан број елаыских натписа који претежно још нису разумљиви. Један део писан je пиктографским протоеламским писмом (у облику црта које се не могу још прочитати) (65). Друга трупа натписа писана je еламским клинастим писмом и на еламском језику. Нажалост, еламски језик није још разумљив. Међу овим листинама има и један међудржавни уговор, који су закЈвучили акадискн краль Нарам-Син и непознати еламски краљ. Овај уговор садржи клаузулу да he еламски краљ сматрати пријатеље и непријатеље ' Нарам-Сина за властите прпјатеље и непријатеље. У исто време осигурава своју обавезу призивањем 39 (или 38) еламских богова (66). Добро су, пак, разумљиви текстови писани акадиским клинастим писмом и на акадиском језику., Покојни чувени асириолог В, Шел (V. Scheil) објавио je и превео преко 500 оваквих листина (67); Е. Кик (68) и П. Кошакер (69) написали су о шима правноисториске

(65) Објављену у Mémoires de la Mission de Susiane (Paris): Textes de comptabilité proto-élamites, tome XVII (1923); XXVI (1935) . . . par V. Scheil; tome XXXI (1949): Épigraphie proto-élamite .. . par R. de Mecquenem et M. Rutten.

(66) Mémoires de la Délégation en Perse, tome XI (1911) објавио га je V. Scheil као бр. 88. За превод упор. G. Hüsing: Die einheimischen Quellen zur Geschichte Elams: I. Altelamische Texte in ‘Umschrift, mit Bemerkungen [...], Leipzig, 1916, p. 7.

(67) V. Scheil: Actes juridiques Susiens, (Mémoires de la Mission en Susiane: Tome XXII, 1930, исправе бр. 1 —166: Tome XXIII. 1932, бр. 166—327; Tome XXIV, 1933, бр. 328—395: Torfie XXVIII, Mélanges Épigraphiques, бр. 37—150. Pails).

(68) É. Cuq; Le droit élamite d’après les actes Juridiques de Suse (RA. 2p, 1932, pp. 149 —182); Les actes juridiques susiens (RA. 28, 1931, pp. 47—71). (39) P. Koschaker: Göttliches und weltliches Recht nach den Urkunden aus Susa, zugleich ein Beitrag zu ihrer Chronologie (Orientalia, N. S. IV, 1935,. pp. 38—80). А веома иецрпне су шегове рецензије о Шеловим пздањима у