Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИЈА

481

жародних односа ако та достигнућа нису у исто време директно позитивна онима који их примењују. Нико данас од развијених земаља неће да жртвује ыишта битније за помоћ неразвијеним земљама, сем можда извесног капитала који се не може да упосли на другом месту или из политичких разлога тренутног карактера. Може ли да се очекује да развијене земље напусте протекционизам по.љопривреде и омогуће мане развијеним земљама да нађу себи шира тржишта. Таква очекивања би требало сматрати сувише оптимистичким. Економски егоизам ће наћи безброј разлога да оправда ■одржавање протекционизма. Са истом логиком се може очекивати и да недовољно развијене земље неће прихватити конвертибилност валуте, сем ако то не би довело до таквих економских односа међу државама на светском тржишту да би оне од тога могле да извуку непосредне користи. Пошто се у међународне економске односе меша и политика, то се при постојану два супротна политичко-друштвена блока не могу очекивати никакви сигурни резултати од економских мера. Систем девизних ограничена je више од четврт века у употреби у свету. Економски неразвијене земље не могу да се лако ослободе овога система, нити би он, чак и кад би се напустио, могао да буде заменен неким системой који би личио на економску концепцију која je била у употреби пре 1929. Подизане националне економике, односно стваране сопствене акумулације довело je до структурних промена ко je се не могу лако пребродити. Неоспорно je да су царинске баријере и девизна ограничена омогућили да се спроведу и нерентабилне инвестиције. Структура инвестиција у оквиру земље je обично таква да нове индустрије у недовољно развијеним земљама имају производне трошкове изнад светских паритета. Ако би се прешло на конвертибилност валута, онда би се у ствари ишло за тим да се изврши нивелација спољних и унутрашних цена. Међутим, нивалација цена зависи на првом месту од унутрашних односа цена, од продуктивности рада и квалитета а не од конкуренције са иностранством на домаћем тржишту. Специјално у. социјалистичким земљама, а нарочито у систему друштвеног управљана као што je код нас, претходно рашчишћаване унутрашних привредних односа цена и продуктивности могу донети позитивније резултате но проста конкуренција иностранства jep се колективи који се покажу непродуктивни и нерентабилни не могу закланати за нелојалну конкуренцију јачих иностраних партнера. У социјалистичким земљама девизна контрола претставља не само заштитни систем у односу на економске односе са иностранством већ у исто време и најлакши начин друштвене контроле. Самим тим што je спољна трговина у државним рукама не отпада бојазан да се преко не не би могли да крше принципи социјалистичког друштвеног уређена. При данашним девизним прописима који стриктно спроводе контролу над девизним пословима са иностран■ством, појављују се напади на социјалистичке принципе рада. Допу-