Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

504

ca облицима примања висококвалификованих стручњака у службу гг њиховог стимулирања за стално стручно и научно усавршавање, итд. „Због тога конференција сматра да ce најпре морају обавитинеки припремни радови, па у ту сврху закључује да сви факултети,. најкасније до 15 новембра о. г., Сталном секретаријату међуфакултетске сарадње детаљно саопште сва начелна и практички важна питаша ко ja по њиховом мишљеау треба рашчистити пре увођења ове комплексне наставе, подразумевав ући под тим све облике посебневрсте наставе. „На основу тих података Секретариат he саставити упитник који he доставити, најкасније до 1 децембра о. г., свим факултетима с тим да на питање детаљно одговоре, образложе своје ставове и даду конкретне предлоге најкасније до 1 јануара 1958. На основу примљених одговора, Секретари јат he се побринути за састав новог реферата који he садржавати и конкретне предлоге у погледу увођења систематске последипломске наставе. Taj реферат he се потом ставити на погодан начин на дискусију факултетима као и заинтересованим оргакима и организацијама. „V. Што се тиче питагьа систематизације радних места наставника и сарадника, конференција констатује да je то питање врло актуелно на свим нашим правним факултетима, а не само на Нравном факултету у Загребу који се налази непосредно пред задатком да изради такву систематизацију. Стога се ставља у дужност Сталном секретариату за ' међуфакултетску сарадњу да што пре организује конференцију претставника свих факултета, са циљем да се покушају формулисати заједнички оснозни принципи на којима та систематизација треба да почива. Као један од тих принципа сама конференција усваја правило да се за поједине предмете предвиди одређенгг број наставника, не наводећи притом поједина наставничка звагьа. На тај начин he се постићи да .се на свако наставничко радио место може поставит наставник сваког наставничког звања према својим квалификацијама. „VI. Конференција констатује да су на правним факултетима потребив како оне научне установе ко je служе искључиво научном раду тако и оне које у своме раду спајају искуства практичних радника с теориским поставкама правних и друштвених наука. Корисноje да се научне установе постелено развијају од нижих облика међусобне сарадње мањег броја стручгьака до виших облика научних установа према потребама појединих факултета и могућностима наставничког и сарадничког особља. „Организационо укључиваше научних установа у рад појединих факултета треба да буде привремено остављено пој единим факултетима. Научне установе на правним факултетима још немају довољно традиције да би смо били већ сада у стању тражити једнообразце организационе форме. „VII. У погледу међусобне размене наставника и факултетских сарадника конференција препоручу] е сваком факултету: „(а) да у што скорије време позове једног или више наставника са других наших правних факултета да одрже предавања о пригодно' одабраним темама или о низу тема из општег наставног програма; „(б) да у оквиру могућности изврши сваке године размену асистената с једним или с више факултета, да би се асистенти упознали с наставним и научним радом на другим факултетима. „VIII. Конференција закључује да сваки правки факултет пошаље свим осталим правним факултетима годиппьи извештај фа_ култетске управе о раду факултета у школској години 1956/57 и да точини и следећих година. „IX. Конференција закључује да he се следећа, тј. VIII међуфакултетска конференција правних факултета ФНРЈ одржати у Бео-