Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

По нашем Кривичном законику, за кривичну одговорност код прикривања потребно je да учинилац зна да je ствар прибавлена кривичним делом или да je могао знати да je ствар прибавлена кривичним делом. На основу ове одредбе у закону узима се да учинилац код прикривања може бити умишлајни или нехатни (65). Умишлај се састоји у свести односно знагьу да je ствар која се прикрива прибавлена кривичним делом и да се у погледу такве ствари врши прикривање. Није потребна свест о томе којим je кривичним делом ствар прибавлена, доволно je ако je учинилац знао да je ствар прибавлена извршењем неког кривичног дела уопште. Свест о томе да je ствар прибавлена кривичним делом мора постојати у моменту извршења радње прикривања. Нехат у смислу овог кривичног дела постоји ако je учинилац дела могао знати да je ствар прибавлена кривичним делом. Да ли je учинилац то могао знати треба ценити према околностима случаја. Например, цена по којој се ствар продаје, количина и врста ствари, околност да такве ствари или у тој количини то лице не би могло поседовати, итд. Слично се узимало и по ранијем Јутословенском кривичном законику (66). 7. Могућ je стицај између прикривагьа и подржавања, тј. пружања помоћи учиниоцу после извршења дела, а исто тако између прикривања и изнуде, преваре и фалсификовања исправе (67). Више радгьи прикривања од стране истог лица у погледу једне или више ствари произашлих из истог кривичног дела чине реални стицај. Продужено кривично дело може постојати само под условом да постоје сви елементи потребни за продужено кривично дело. Али je немогуће продужено кривично дело између прикривагьа и пружања помоћи учиниоцу после извршења кривичног дела (68).

Др. Јапко Ђ. Таховић

О КАПАРИ У ДУБРОВАЧКОМ ПРАВУ КРАЈЕМ XIII И ПОЧЕТКОМ XIV ВЕКА

1. Прописи о капари у Дубровачком статуту и њена примена у свакодневном правном животу у Дубровнику крајем XIII и у XIV веку показују извесне особености и раз лике како у поређењу са правима земала са којима су Дубровчани тог времена долазили у ближи додир, тако и у односу на римско-византиско право које je претставлало основу дубровачког облигационог права. Услед тога ова установа дубровачког права заслужује да буде посебно проучена.

(85) Ј. Таховић: Кривично право, op. oit., стр. 355; Коментар, op. clt., чл. 265 IV.

(66) Т. Живановић: op. eit, § 76 V 2. (67) A. Schönke Н. Schröder: op. clt., § 259 XI. (68) A. Schönke H. Schröder: op. cit., § 259 XI,