Анали Правног факултета у Београду

ОДУМИРАЊЕ ПРАВА

37

претори стварају право, дотјерујући прописе ius civile, који запрано до закона XII плоча представљају обичајно право, и стварајући лове, како би регулирали нове противправне односе на подручју римске државе. Као суци претори одређују које he прописе на конкретан случај морати да примјене суци. У тој установи, дакле, сачувао се недиференцирани облик службеника, који у исто вријеме врше законодавне, судачке и управне функције. За републике je паралелно законодавну активност вршио сенат •спомоћу и народне скупштине. Њезина се улога сводила на то да буде строј за одобравање приједлога, који долазе од сената за comitia centuriata и tributa, a од трибуна за concilia plebis tribut a. Одвајање тих државних органа од народа било je постигнуто на тај начин, што су они сами доносили већи дио прописа. Притом -се уопће није чуло мишљење осталих римских грађана, а камо ли мишљење робова, који уопће нису били правки еубјекти, иако су сачшьавали дио римскога становншптва и предмет, на којему се исподьавала државна власт у унутрашњим односима. Мањи дио прописа долазио je пред скупштине, на којима je народ о њима само гласао, а да ни je имао право иницијативе. Она je припадала по надлежности државним службеницима, који су имали ius agendi сит populo. Унаточ тога ниједан законски приједлог није могао постати закон, ако није добио од сената потврду auctoritas patrum. На тај je начин законодавство у римској држави прешло у надлежност државних органа. Сви су они припадници класе, ко ja располаже средствима за производњу и који стога врше своје функције у њезину интересу. Народне су скупштине формални остатак некадаппьега стања, када су такве скупштине у првобитној заједници стварно и формално одлучивале о живогним проблемима своје ■заједнице. Законодавне функције, које су се у заметку налазиле у надлежности вијећа старада, врача и поглавица у пробитној заједници, прешао je у надлежност државних органа и потпуно се одвојио од народа. Та je одвојеност била још јаче изражена у неограниченој монархии (23), без обзира да ли се ради о старом, среднем или новом вијеку. Владар се налази на челу законодавних, управних и судских органа. У таквим су монархи јама нижи чиновници по правилу повезивали управне и судске функције. Иако за апсолутизма у Франдуској судске функције врше посебни органи паришки и лровинциски парламенти —•, ипак у свакој провинцији интендант

(23) Без обзира да ли je ријеч о деспотској монархији у Перзијском царству, о принципату и доминату у Риму, патримонијалној монархији германских владара -и просвијетљеном апсолутизму, у свим тим случајевима ради се о носиоцу суверене власти у држави владару, који није ограничен у својој активности. Стога су такви облици владавине неограничене монархије. А у категорију ограничених монархија ггрипадају сталешке у Средњем и уставне у Новом вијеку.