Анали Правног факултета у Београду

ОДУМИРАВЬЕ ПРАВА

■да им даду своју санкцију. Сами ти прописи резултат су активности оних грађана, који раде у тим оранизацијама и који уопће нису државни, већ друштвени органи. То значи, да се није само законодавство приближило грађанима, већ да они сами као чланови одређених друштвених организација издају обавезне прописе о понашању, који од стране државних органа добивају санкцију и тако постају правним прописима. Из те основне чињенице излази овај закључак. У нашем позитивном праву постоје правне норме, које нису истоветне по поријеклу својега садржаја. Једне су и по садржају и по форми правне норме, јер их издају за то надлежни државни органи. А друге су то само по чињеници, да су санкциониране од стране државних органа, док их стварају органи друштвеног управљања (28). Ове норме представљају прописе о друштвеном понашању, који постају право, захваљујући признању државе. Стварају их грађани, који раде у друштвеним организации ама, те по својој суштини нису право, јер нису резултат активности државних законодавних органа. Али то јесу по својој форми, јер су их одобрили државни органи. Дакле, садржај je тих норма, ко je су резултат рада друштвених органа власти, друштвен, а форма им je правна. То je однос новога садржаја, који већ нема елемента државности, и старе форме, у којој -се он појављује зато, што се наше друштво налази у прелазном раздобљу, напуштајући државне облике управљања у прилог друштвеним. Догађа се оно, што je Енгелс рекао за феудалне правне облике .у буржоаском друштву (29). Само с том разликом, што су се облици старога „буржоаскога” права у ФНРЈ испунили социјалистичким садржајем. И то je тај „буржоаски оквир”, о којему je Маркс говорио у Критици Готского, програма, истичући да je „једнако право“ у прелазном раздобљу „још увијек по принципу буржоаско право“ (30). Значајно je, да ти друштвени прописи постају правни, захваљујући државној санкцији, коју даје надлежни законодавни орган (31). То значи, да je поступак формално исти као некада за фе-

(28) О разлици између државних и друштвених органа yen. М. Шнудерл: О систему организације друштва у Југославији, „Архив”, 1956, бр. 3.

(29) Ludvig Feuerbach . . стр. 368. (30) К. Marks F, Engels, Izabrana djela;, sv. 11., str. 14. (подцртао Маркс).

(31) Према томе, не ради се само о „просто] рецепцији односно продужењу живота буржоаскога права са извјесним модификацијама или чак без њих”, како то импутира мени др. Ј. Хрнчевић (Join о карактеру нашег права, „Наша стварност”, 1956, бр. 4). Да има и такве рецепције показује баш случај са прописима Опћега грађанскога законика у Хрватској, Словении и Босни и Херцеговини. У дјелу проф, М. Вуковића; Опћи грађански законик, Загреб, 1955., наведени су сви прописи тога законика, који ce још данас гтримењују у тим републикама зато, што се не противе нашем друштвеном уређешу, као и значајне пресуде Врховнога суда ФНРЈ и врховних судова народних република, које су донесене на њихову темељу (напр. стр. 430 за § 1234 ОГЗ, стр. 494 за § 1489 ОГЗ, итд.). Друг ;Xpf нЈчевић» мисли, да се ради о „појединим опћим правилима”, јер се „у Хрватској не примењују прописи аустријског опћег трађанског законика” (нав. дј. стр. 412). ОГЗ je, додуше, формално укинут, али се многа правила, садржана у њему, још и данас примењују и то баш у Хрватској, Словенији и Босни и Херцеговини, што уосталом показу] е јудикатура Врховнога суда ФНРЈ. А нитко не може порећи, да су та правила садржана у ОГЗ-у, саставни дио „буржоаскога права”, назвали их ми „појединим опћим правилима” или