Анали Правног факултета у Београду

ОДУМИРАЊЕ ПРАВА

43

престаје бити одвојен од народа. Супротно ce догађа ондје, гдје држава санкционира колективни утовор између послодаваца-капиталиста и радничких представника из одређене индустријске гране, који je онда обавезан за све припаднике те гране, без икаквих обзира на локалне специфичности, које могу захтијевати одређене разлике у надницама радника из разних крајева. У сваком индустријском мјесту ФНРЈ има већи или мањи број подузећа, која имају тарифне правилнике и друге прописе. Постоји такођер велик број других привредних организација, које издају своје прописе, што их државни органи потврђују. Осим тога сваки народни одбор издаје прописе у оквиру својих законодавних функција. На тај се начин додуше увелико повећава број правних прописа. Али још je већи број наших грађана, који учествују у тој активности, било као органи народив власти, било као чланови привредних и других организација, било као савјетодавни диокутанти о приједлозима правних прописа, који су њима дати на претходно расматрање. Велик број правних прописа потјече од чињенице, да данас грађани у појединим организацијама врше право да самостално доносе прописе на подручју активности тих организација. Раније су они били више или мање механички извршиоци мањега броја опћих прописа, што их je издавала држава. Државни органи, међу иним, још задржавају функције надзора и потврде, па су, стога, одвојени од народа. Али су зато њему изравно одговорни за свој рад као што се то напр. догађа у односу одборника у котару или опћини и њихових бирача, а не хијерархијски: претпостављеним органима, који не постоје у нашем уређењу. Одвојеност законодавних органа, који доносе правне прописе, од већине народа досегла je свој врхунац за апсолутних монархија. Послије буржоаских револуција одвијао се процес приближавања те функције према припадницима експлоататорских класа. Народна револуција у ФНРЈ, сломила je класне преграде те je омогућила све бројнијим припадницима раднога народа као носиоца суверене власти да у све већој мјери учествују у вршењу ове некада од народа одвојене државне функције. Када читав радни народ буде изравно доносио друштвене прописе о понашању, нестат ће одвојености законодавних органа. Нестанком те одвојености, неће више бити државних органа, који санкционирају прописе, што их стварају друштвене организације, дајући им тако стару, тј. правку форму. Тада he у прописима друштвених организација њихова друштвена форма одговарати њихову друштвеном садржају, а „класични елементи права“ више неће бити потребни као начин нормирања друштвених односа.

Др. Олег Мандић