Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

489

постизање државних циљева. Наука о финансијама, ослобођена теориског проучавања економског процеса са његовом различитом теориском сврхом, ипак се мора њиме служити као најважнијим помоћником у обрађивању своје науке која не сме бити само дескриптивна нити се сме ограничити на критику и изучавање постојећих финансиских прописа, него мора бити конструктивна пружајући помоћ законодавцу, дакле пракси. Први додатак садржи „Историографију финансиске мислй”, објављену у Studi in onore di Gino Luzatto (Милано, 1950). Аутор констатује да je финансиста мисао у историји економских доктрина врло занемарена те се заузима за монографију о развоју финансиских доктрина. Поред неиталијанске литературе о финансиским доктринама, он нарочито проучава италијанску финансиску литературу која je у свету свакако мало позната, иако je ванредно богата jep je обрађивала основе финансија на најразличитије начине. Други додатак садржи „Историју финансиске мисли у Италији“, објављену у другом издагьу приручника , Handbuch der Finanzwissenschaft, те приказује велико богатство те литературе и разне њене правде почевши са Средњим, веком. Док je писац у самој књизи обрађивао поједине главне заступнике врло критички, супротстављајући сваком сажето властито гледиште које je изнео систематски на крају књиге, у овом више информативном прегледу приказује систематски много већи број писаца, износећи своје радове само у односном поглављу посвећеном. политичко-социолошком правду наше науке. Трећи додатак о „Финансиској формули“, објављен првобитно у часопису Archivio finanziario (I, 1950), обрађује поједине покушаје у иностраној и италијанској литератури око утврђивања финансиске формуле сличне политичој формули. Наводећи разне формуле, међу њима и финансиске формуле социјалистичких доктрина, и њихов утицај на економсконаучне тезе финансија, долази до закључка да ce треба одрећи покушаја проналаска финансиске формуле. Главни научни проблем науке о финансијама je проблем финаћсиске методологије и етичко-правног правда. Реч je дакле о тражењу етичкоправних правила о поступању са индивидуалним богатствима с обзиром на сврхе државе и употребу средстава одузетих за постизаван>е тих циљева (273). Из ових правила и начела произилазе нарочити проблеми финансиске технике који теже решавању вечитих промена циљева финансиског опортзчгитета повезаних са чињеницама економике, политике и управе. Морселијева књига спада, свакако, међу најинтересантнија дела италијанске модерне науке о финансијама. То доказују и четири досадашња превода првог издања ове књиге на стране језике.

В. Мурко

Adolf Arndt: RECHTSDENKEN IN UNSERER ZEIT. POSITIVISMUS UND NATURRECHT. (Recht und Staat in Geschichte und Gegenwart, 180.) Tübingen, J. С. B. Mohr (Paul Siebeck), 1955, 30 S. Овај рад претставља предавање које je писац одржао на конрресу правника социјалдемократа 23 октобра 1954 у Хановеру. Осврћући ce најпре на порекло социјалдемократије и њен допринос као политичке партије савременој правној мисли, писац, налазећи да je социјалдемократија настала у жељи да се друштво начини правичнијим, сматра да стога и гьена нравна мисао не може бити позитивистичка пошто за позитивистичко схватанье право није конституисано његовим елементом правичности (Gerechtsein). Но то, с друге стране, према писцу, не значи да без резерве треба усвојити природноправно мишљење нити пак да социјалдемокрагија