Анали Правног факултета у Београду

ПРЕГЛЕД ЧАСОПИСА

499

et la garantie des investissements en Afrique. Pierre Vellas: La conférence de Stresa et la -politique agricole européenne. Arnold Wolfersr L’Europe et le bouclier de VО.T.A. N. B. Apremont: Les relations économiques sino-soviétiques PRÄVNIK (Theoretickÿ öasopis pro otâsky statu prâva Vydâvâ Üstav priva Ceskoslovenské akademie vëd), Praha, roénik XCVII, cislo 1, 1958 V. Knapp: Nëkterê otâsky vyznamu zâkona hodnoty pro so cif ali stick é obéanskê pràvo. (Нека питања значаја закона вредности за социјалистичко грађанско право). Полазећи од новијих резултата политичке економије у вези оа значащем закона вредности у социјалистиЧком друштву, а утор,у првом делу чланка расматра дејство овог закона на узајамне правке односе социјалистичких организација државе, а у другом делу чланка на државну социјалистичку својину. Ot. Plundr: Volba soudcu a soudcu z lidu (Избор cyduja u cyduja поротника). Писац излаже систем избора судија у Француској, САД и Швајцарској, у СССР, у земљама народник демократа] а, у Чехословачкој где je он прокламован 1952 уставним законом о судовима и јавном тужиоштву а уведен у живот 1957. Ј. Chysky: Podstata pracovnïho pràvniho pomëru zamestnancu v socijalizmu a na pfehodu k socija-. lizmu (Суштина радног правног односа радника и службеника у социализму и у прелазу ка социализму). Међу битним обележјима радног односа у социализму писац истине: лично обављање рада; закључивање и престанак радног односа није стихијни; држава, предузеће и сама лица у радном односу су ангажовани на обезбеђењу живота и здравља при раду лица у радном односу; добровольна радна дисциплина; начин одређивања награде за рад регулисан je државном тарифном политиком; дужност послодавца да обезбеди повољне услове за пораст продуктивности рада. Cislo 2, 1958. I. Bystfina: 10 let Onora (10 gođina Februara). J. Grospič: К nékterÿm otâskâm novê ûstavni ûpravy postaveni a pravomoci sboru povëfencu (Уз нека питања н овог уставног уређења и овлашћења колегијума повереника). У чланку ce разматра однос колегијума повереника као извршног политичког органа Словачке, према Словачкой народном савету и влади републике, и његова уставна овлашћења и компетенције по новом уставном закону из 1956. М. Lakatos: К otäsce prävnich zäruk zakonnosti normativnich aktu (Уз nuтање правних гаранција законитости нормативних аката). Дајући преглед заштите законитости нормативних аката у СССР, Пољској, ДР Немачкој и Чехословачкој, писац сматра да се у систему контроле законитости нормативних аката у социјалистичким државама могу разликовати три врсте ове заштите: стављање ван снаге нормативног акта, које овлашћење по правилу припада само органима власти; задржавање од извршења нормативное акта, за шта су поред органа власти надлежни и органи управе; протест против незаконитости нормативное акта, које право припада јавном тужиоцу. Изјашњавајући се начелно против судске контроле законитости нормативних аката, писац сматра да се судовима поверава само оцена важења и дејства нормативних аката при примени тих аката, што уствари и не спада у контролу законитости нормативних аката. К. Witz: Odpovédnost zamëstnavatele pfi pracovnim maze a nemoci z povolam (Одговорност послодавца при несрећи на послу и професионалном оболењу). J. Stulc: Novâ ûprava odpovëdnosti za vady, nâhrady skody a mafetkovÿch sankei и stavebnich a montàêmch (Ново регулисање одговорности за недостатке, накнаду штете и имовинских санкција код грађевинских и монтажних радова). Cislo 3, 1958. Е. Kuéera: Poznämky k pojmu forma statu (Примедбе уз појам облика државе). Мзлажући критички нека схватања појма облика државе, писац указује на нове аспекте које сматра значајним