Анали Правног факултета у Београду

60

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Друштвена својина на средствима за производњу с једне стране :има за последицу искључење непосредних произвођача да наступају као власници средстава за производкьу, а с друге стране она прет■ставља основ за равноправна овлашћеша политичко-територијалних јединица односно шихових претставничких тела да одређују део друштвеног производа за подмирензе општих потреба заједнице. Међутим, друштвена сворина над средствима за производњу исто тако непосредним произвођачима обезбеђује да управљају средствима за производњу и да присвајају одређени део производа рада Према томе, успостављањем друштвене својине на средствима ва производњу обезбеђуре се радничко самоуправљање у привреди, обезбеђује се сувереност радног народа у привреди. Друштвена сворина над средствима за производњу омогућава враћање произвођача ■средствима за производгьу и учешће у одлучивагьу о подели вишка рада, као и о присвајању одређеног дела вишка рада. Пошто су средства за производгьу друштвена сворина, то су и производи друштвена сворина. Они то престају да буду тек моментом преласка у сферу грађанске својине. Из друштвене својине над средствима за производњу произлази такође и друштвени карактер вишка рада и право друштва да утврђује расподелу укупног прихода привредних организацира. Међутим, друштвена својина има и извесне имовинскоправне аспекте који долазе до изражаја у правном промету, а нарочито при преносу ствари у друштвенор сворини са друштва на субјекат грађанске сворине и обратно. 11. Moryha je подела друштвене сворине на више врста, што зависи од појединих критерирума кори служе као основ за вршење поделе. 1. С обзиром на субјект управљан>а друштвеном сворином, може се разликовати: (а) друштвена сворина кором управљају непосредни произвођачи (основна и обртна средства средства за производњу и фондови привредних организацира); (б) друштвена сворина кором управљару политичкотериториралне јединице; (в) друштвена својгша кором управл>ару установе равних служби (установе са системой друштвеног управљања) (просветне установе: школе, факултети, итд.; културне установе: позоришта, музери, галерире слика, итд.; здравствене установе; социралне установе: дечри домови, домови •за старе и изнемогле, домови за дефектна лица, итд; заводи за социрално осигурагье, итд.). Правки режим прве врсте друштвене сворине знатно се разликуре од правног режима друге и треће врсте. Управо, између правног режима друге и треће врсте постоје само незнатне раз лике. 2. Значајнија je подела друштвене својине која се врши с обзиром на чињеницу да ли су ствари у друштвеној својини у екояомском (имовинскоправном) промету, или то нису (в. Др. Гаме;