Анали Правног факултета у Београду

ФРАНЦУСКО-ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПРАВНИЧКИ ДАНИ

61

Увод у стварно право, стр. 68). С обзиром на овај критеријум друштвена својина би се могла поделити на: (1) друштвену својину чијесе ствари налазе у релативно већем или машем степеыу имовинскоправног промета; и (2) друштвену својину чије се ствари налазе ван имовинскоправног промета (јавно добро). Прва врста ове својине није хомогена jep се и она може делити даље на: (а) основна и обртна средства и фондове привредних организација, и (б) земљишта и зграде. Правый режим једне и друге подврсте ове друштвене евојине има извесних специфичности, на којећемо указати у даљем излагању. Заједничка характеристика и једне и друге врсте друштвенесвојине je нарочито у томе што друштвена својина узета у целини претставља инструмент за даљи развој социјалистичких друштвених. односа у нашој земљи. Међутим, потпуно нову категорију у нашој друштвеној својини претстављају средства за производњу (основна и обртна средства привредних организации а). Она и по обиму цретстављају највећи деонаше друштвене својине. Друга категорија друштвене својине (јавно добро) која претставља њен знатно ман>и део и која има мањи значај у нашем друштвеном систему, има доста сличности са институтом јавног домена, у француском праву. Ствари ко je чине јавно добро подвргнуте су административноправном режиму. 111. Јавноправне форме постанка друштвене својине. Под јавноправним (админшфративноправним) формама постанка друштвене својине подразумевамо настанак појединих ствари у друштвеној својини на основу нормативных и управних аката државних органа. У јавноправне (административноправне) форме стицања друштвенесвојине спада: (1) конфискација; (2) национализација; (3) аграрна реформа; (4) стицање својине на основу Закона о польопривредном земЉИШНОМ фонду; (5) експропријација и (6) реквизиција. Данае се у нашем праву примењују углавном само експропријација и реквизиција као правые форме за стицагье друштвене својине, док осталечетафи врсте претстављају историску категорију. Експропријација. —• Предмет експропријације могу бити само непокретности, и то непокретности у својини грађана, грађанских правних лица, друштвених организација и удружења грађана (rpaђанска својина) (в. Закон о експропријацији, Сл. лист 12/57). Експропријација се може вршити за потребе политичкотериторијалне јединице и дрЈггих друштвеноправних лица, али не и за потребе физичких и приватноправних лица. У поступку спровођења експропријације разликују се две фазег (1) административна фаза и (2) фаза утврђивања накнаде за експроцрисану имовину.