Анали Правног факултета у Београду
ФРАНЦУСКО-ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПРАВНИЧКИ ДАНИ
63
одредбама, одредбама друштвених планова, закона и других прописа заснованих на закону) стварају извесна права и обавезе за органе и организације које управљају стварима у друштвеној својини, односно који својим управним актима условљавају важност стицања и промета појединих ствари у друштвеној својини. Одредбама јавноправног характера стварају ce уствари оквири за имовЈшскоправне односе у вези са стварима које се налазе y друштвеној својини. Наш први развојни период (период административног управљатьа привредом) карактерише између осталог и схватање да je субјект општенародне имовине држава и да привредом треба да управља држава преко државних органа. Отуда се у ово време и привредна предузећа сматрају државним организационим јединицама. У нашем другом разводном периоду (после 1950) долази до изражаја схватагье да je ошптенародна имовина друштвена својина, да она припада целом друштву, а да државни органи имају у односу на друштвену својину само одређена овлашћења регулаторног и контролног (јавноправног) характера. Доношегьем Закона о управгьаньу привредшш предузећима и преношегьем привредне оперативе на привредне организације отпочео je процес „одумирања“ државе, који се развија у правду проширегьа самоуправности и права привредних организација, с једне стране и сужавања обима јавноправних овлашћења државних органа, с друге стране. У нашем другом развојном периоду полази се од поставке да друштвеном својином управља друштвена заједница и да из права својине друштвене заједнице произлазе и одређена права политичкотериторијалних јединица (федерације, народних република, -аутономних јединица, срезова и општина) према друштвеној својини и привредним организацијама. Субјекти и носиоци јавноправних овлашћења су политичкотериториј алне јединице, и то првенствено федерација и општине. Интервенција политичкотериторијалних јединица у вези са друштвеном својином има за цшь: отстрањеше могућности експлоатације; спречавање појаве државнокапиталистичких форми; стварање услова за хармоничан разв-ој производних снага и за обезбеђење даљег развоја друштвених производних снага и социјалистичких производних односа; спречавање антисоцијалних и антисоцијалистичких појава; вршеше правилне расподеле вишка рада; старање о томе да се друштвена овојина употребљава сходно намени и за одређене сврхе и да се ючува интегритет друштвене сзојине. Бажан задатак политичкотериторијалних јединица у вези са друштвеном својином састоји се у вршењу надзора над управљатьем друштвеном својином у циљу очувања њене супстанце и ка-